Лозница - Манифестације 84. Вуковог сабора почеле су вечерас у Вуковом дому културе у Лозници. Отварајући светковине у част оца наше писмености и културе, на значај његовог и дела његових следбеникауказао је Владан Вуковсављевић, министар културе и информисања у Влади Србије.

У име домаћина „сабораше“ је поздравио Видоје Петровић, градоначелник Лознице.

- Људи попут славног Вука били су не само просветитељи, већ родољуби, хуманисти, државотворци , који су дали пример како ваља "љубити" Србију и сав наш наш род ма где год он био, чувајући духовне просторе као нешто што нико и ничим не може да омеђи –рекао је Петровић.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Сабором славимо Вука

На сцени овдашњег Дома културе наступио је глумац Иван Бекјарев, а потом је приређен концерт Бојане и Николе Пековића са оркестром.

Испред Вуковог дома културе, организован је сусрет средина у којима је Вук живео и стварао.

- Желели смо да саборно, са људима из места у којима је Вук живео и стварао од Трноше до Беча, "прођемо" кроз његов богат живот и генијално стваралаштво које је задивило свет-каже Видоје Петровић, градоначелник Лознице.-Сви садржаји саборовања су и афирмација и нашег културно блага и подстрек на нова, велика дела за наш род и нашу земљу. Славећи Вука, посебну пажњу ове године посвећујемо Филипу Вишњићу, "српском Хомеру", али и Петру Кочићу у години када род обележава јубилеј- 140 година од његовог рођења.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Вукосављевић: Језик је највеће благо

Велики догађај, који се поклопио са саборовањем је канонизација архимандрита троношког Стефана Јовановића, првог Вуковог учитеља, родољуба, борца за род и отаџбину, који је 1799. У Зворнику, пострадао кад је отишао да моли за храну за свој народ, како би преживео глад.

Свечаности Вуковог сабора настављају се у уторак у Сталној поставци слика Миће Поповића и Вере Поповић Божичковић, где ће бити представљена издавачка делатност Матице српске, као и концертом КУД "Караџић" из Лознице, основаног давне 1850. године, у Вуковом дому културе. Програми се настављају до недеље када је завршна свечаност у Тршићу, на летњој позорници крај Жеравије.

- Поносни смо што је Вуков сабор, установљен давне 1933. године, последњих 13 година доживео ренесансу, утолико пре што је првих година прошлог века, без обзира што је реч о највећој и најстаријој културној манифестацији код Срба, био сведен на локални ниво-каже градоначелник Петровић.-Обновили смо пре 10 година Вукову спомен кућу, којој је претило обрушавање, направили смо садржаје у Тршићу за понос светској култури као што су они попут Музеја језика и писма и Куће писаца, изградили смо, уз помоћ државе, Вишенаменски центар.Тршић је, сада, с правом, културна престоница Срба ма где они живели и радили и желимо да се сви који, овде дођу, осећају, заиста, као своји на своме.

ВУКОСАВЉЕВИЋ: СУСРЕТ ВУКА И ДОСИТЕЈА

Данас кад се сетимо Вука Караџића, треба да се сетимо Јевте Савића Чотрића у симболичком смислу, јер је он тај који је оца наше писмености и културе научио да чита и пише, рекао је Владан Вукосављевић на отврању 84 Вуковог сабора у Лозници.

- Маленог Вука, рођеног у сиромашној породици, који је добио име које је добио, да би га штитило, по веровању нашег народа, и не само нашег народа, то је у антропологији позната ствар-нагласио је министар.-Добио је име моћне и способне животиње, које је требало да га штити од разних ала и санџама. Можда га није заштитило.Вук је кубурио са здрављем, али са памећу, на сву срећу, није.Тако је Вук кренуо на раширене и разбоорене стазе судбине.

Од свог родног места Тршића, по Вукосављевићевим речима, „Вук је дошао у неготинску крајину и у манастир Троноша, дошао је до Сремских Карловаца, био је Петрињи, где је учио немачки језик“.

-Потом је дошао у Београд, где је сурео Доситеја Обрадовића-казао је министар.-Тај сусрет Вука и Доситеја, у симболичном смислу,био је један од великих сусрета наше културе. На стубовима тог сусрета српска култура почива и дан данас.