БЕОГРАД је познат по зеленим површинама. У центру града налази се његов најлепши парк Калемегдан, паркови - шуме: Кошутњак, Раковичка и Звездара, Велико ратно острво. Посебну вредност има Бељарица, део Борче који с правом има надимак “београдска Амазонија”. Овде је забележено 136 врста птица, од тога 108 строго заштићених, ту се гнезде белорепани - највећи орлови у Европи, црне роде, ту живе видре, шакали, куне златице и белице. Међутим, београдски резервати природе нападнути су немилосрдном и кратковидом урбанизацијом која прети да их потпуно уништи.

Недавно су отпочели радови на првој фази реконструкције новобеоградског заштитног зеленог појаса “Ушће”, који се простире између Ушћа и Земуна. Из потцењивања и неповерења према домаћим архитектама, или нечег трећег, градска власт је ангажовала данског архитекту Јана Гела да изради пројекте реконструкције овог простора. Након што је грађанима Гел представљен као “један од највећих светских архитеката”, с правом можемо да закључимо да је и његов хонорар међу највишим светским, што Београду данас свакако није потребно. Али, шта је Гел замислио?

Зелени појас “Ушће” Гел је урбанизовао - у суштини разорио, поделивши га на седам урбанистичких, а не парковских зона. То су: зона кретања, названа апсурдним именом јер свака урбана зона садржи кретање, зоне науке, музике, воде, уметности, збуњујуће названа зона “Србија” и она најмање површине - зона природе. По Геловом плану, парк “Ушће” ће садржати само једну зону примерену парку, а то је зона природе и то на површини мањој од једне седмине укупне површине, односно свега 10 процената површине парка! Остале зоне немају никакву додирну везу са појмом парка, нити су примерене заштитном зеленом појасу новобеоградског дунавског приобаља. Јер, зоне паркова треба да садрже другачије функције, као што су: одмор, рекреација, мир, тишина, опуштање, игра деце, одмор старих, спортови, природа, зеленило... Гел је од зеленог појаса скрпио нешто што није ни вашарски ни сајамски комплекс, ни музеј на отвореном ни пијаца. А овај опасан преседан отвара на велика врата могућност бруталних манипулација на простору “Ушћа”, посебно у зонама науке и “Србије”, које могу у будућности да постану места урбаног хаоса. Гелов план је основа будућег “правила” по којем би били “зонирани” Велико ратно острво, Бељарица, Кошутњак. Замислимо да је Централ парк на Менхетну зониран по Геловом принципу, са “тврдим” урбанистичким зонама? Центар Њујорка данас не би био оно што јесте, јер би изгубио своју највећу вредност - недирнуту оазу природе. Био би само гомила прецењеног урбаног ђубрета. И зато, поручујем Гелу: не дирајте београдске зелене површине. Београд је уморан од наметања празних и деструктивних идеја неупућених странаца и домаћих неуких политичара. Оставите Београд Београђанима.