Бата је умео да прослави живот

ПОСЛЕДЊИ пут Бата Стојковић публици се поклонио у Врњачкој Бањи на промоцији књиге "Карирани столњак", посвећене управо његовим бањским, боемским данима - аутор дела је Никола Џамић, председник Удружења грађана с именом глумца, које већ годинама организује "Дане Данила Бате Стојковића". Овогодишњи "Дани" почињу у четвртак вече и то у обновљеном амфитеатру с глумчевим именом.

- Јуче, петнаест година после његове смрти, чини се да му се Врњачка Бања више одужила од Београда и позоришта чију је историју стварао. Двоје угоститеља с којима се Бата дружио, Џамић и Цица Симић организовали су "Дане" и одржали их до јуче, понекад уз муку и велико неразумевање - истиче Милан Цаци Михаиловић, један од редовних учесника Батиних "Дана". - Захваљујући таквим и сличним напорима на леп начин се одужујемо уметницима и продужимо им живот у нашем памћењу. На овој манифестацији смо редовни "друг Бањац" и ја, а долазили су и Гага Николић, Манда, Богдан Диклић. Посадили смо и један храст у част Бате Стојковића. Прошле године, нажалост, још пет за преминуле - Бату Живојиновића, Гагу, Манду, Маџгаља и Перу Краља.

Као и сваког лета у парку код чувене посластичарнице "Швајцарија" своје успомене на глумачке великане делиће с радозналом публиком најближе колеге. Једну од анегдота, Цаци прича и нама:

- Враћали смо се из иностранства пуних кофера, у стрепњи од царине. На граници улази цариник и грубо пита има ли ко шта да пријави. Бата каже: "Имам ја један штоф за одело", Цариник пита има ли још шта, а он одговара: "Имам још један штоф". цариник, нестрпљиво, опет пита има ли још нешто, а Бата ће: "И још два штофа..." Наиме, био је познат по томе што је поседовао неколико стотина одела и кравата, а штофове је често доносио и из иностранства. Његова супруга Олга, после његове смрти, поклонила је неким колегама по кравату за успомену. Једну сам и ја добио, носим је с посебним поштовањем у свечаним приликама.

Бата Стојковић у "Српској кафани"

"Друг Бањац" нам објашњава да је у време "Дана" дивна атмосфера у целом граду:

- У бањи је Бата као хедониста, са пријатељима, славио живот. Зато је током "Дана" живо на сваком кораку, изводе се представе и филмови, промовишу књиге и оживе сећања - каже Мира Бањац. - Пуно смо радили заједно, бар десет пута на сцени сам му била жена! Тежак партнер, али радан и прецизан. Драго ми је било да играмо заједно.

Чувени аутобус из "Ко то тамо пева" на једном од ранијих фестивала

Са Светланом Бојковић имао је само једну кратку сцену у филму "Пас који је волео возове". Играо је оца, а филмска "ћерка" ће у четвртак вече отворити његове "Дане":

- Срели смо се и у представама "Просјачка опера" и "Аудијенција". Али нажалост, нисмо имали заједничке сцене. Са уважавањем сам га гледала у великим улогама - наглашава Светлана Бојковић. - Био је глумац који је волео да иде у позориште и гледа друге глумце, што је код нас ретка појава. Колеге су његову "тежину" прихватале с благонаклоношћу и хумором. Добронамеран, радо је слушао о себи анегдоте и смејао им се. С радошћу се придружујем манифестацији - лепо је када један град чува уметнике од заборава.

ХОБИЈА И АМНЕСТИЈА

БАТА је, открива Цаци, често правио лапсусе и њима увесељавао ансамбл. Тако је једном на службеном путовању делио спаваћи купе с колегом Дејаном Чавићем. Пошто је видео да му је горњи лежај висок, казао је: "Дешо, можеш ли ти да спаваш горе, ја имам хобију од висине?"

Другом приликом, Цаци је позвао Бату да попију пиће у клубу после извођења "Корешподенције". Али Бата га је одбио речима: "Не могу, Мићо, амнестирам!"