ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: Сингапур на Макишу

Недавно ми је запала за око громогласна информација: “Београд коначно добија метро!” Наиме, представљен је мастер план саобраћајне структуре Београда којим је утврђен приоритет у развоју града изградњом метроа. Међутим, оно што ме је посебно зачудило јесте информација да би прва линија метроа требало да иде од Макишког поља до Миријева. Макишко поље је пусто, ненасељено подручје под њивама, значајно удаљено од центра града. Овај простор је вековима одолевао урбанизацији јер се налази на широј територији Макиша која, према урбанистичким плановима, садржи функцију водоизворишта града и као таква је заштићена од градње. Али, зашто би метро спајао ову пустару са градом?

Управо су објављени резултати Урбанистичко-архитектонског конкурса дела Макишког поља. “Сиве еминенције жирија” на београдским конкурсима, тандем Милутин Фолић и његов саветник Небојша Мињевић, доделили су прву награду Драгану Марчетићу и Милану Максимовићу. Исти конкурсни жири недавно је доделио овим истим ауторима - доцентима Архитектонског факултета - прву награду за пројекат Београдске филхармоније, који је груби плагијат зграде Опере у Ослу. Оно што је тада двојицу плагијатора издвојило од осталих учесника конкурса јесте дрскост да у непосредној близини Палате “Србија”, на заштићеном подручју културног добра, пројектују четири монструозне тридесетпетоспратне куле! Али да подсетим, пре објаве конкурса за део Макишког поља председник Удружења архитеката Србије Игор Марић и председница Друштва архитеката Београда Весна Цагић Милошевић смело су потписали конкурсну документацију где се омогућује изградња невероватних 856.800 квадратних метара стамбених зграда, без обзира на то што урбанистичким планом то није предвиђено. Али, шта је заправо Макиш?

Макиш је извор воде Београда. Хиљадама година, ту се налази велико подземно језеро пијаће воде. На несрећу, 2004. Министарство здравља је деградирало овај простор, смањивши заштитну зону око изворишта за чак 1.160 хектара. Стручна анализа квалитета заштите водоизворишта није урађена, већ се до данас манипулише одлуком Министарства здравља како “заштитна зона може да буде смањена”. Последњих година спроводе се брутално распарчавање земљишта и припреме за небулозну изградњу. У исто време када држава узима кредит Европске банке да би уложила у макишко водоизвориште, ради се на хиперурбанизацији овог подручја, која ће уништити ово јединствено водоизвориште. Оно што забрињава јесте сличност “Београда на води” и новог урбаног центра на Макишу, који је, међутим, десет пута већи од простора “Београда на води”. Поводом свега, контроверзни бизнисмен Богољуб Карић недавно је изјавио да ће на локацији на Макишу изградити - нови Сингапур.

Да ли то значи да ће у будућности Београђани пити техничку воду? Или ћемо присуствовати експанзији бизниса у производњи пијаће воде?