КЊИГА "365 бајки за сваки дан", у издању "Вулкана", отворила је полемику у јавности због неколико застрашујућих илустрација, од шест стотина колико их је у овом раскошном издању.

Међу њима су бајка "Пас и врабац" у којој је нацртано како кочијашева жена, у намери да убије врапца, свом мужу забија нож у уста. "Врапци и слон" доноси илустрацију детлића који копа очи слону из освете. У једној причи лопов одсеца главу петлу, док у бајци "Стојан и ексер" један од актера качи на ексер у кући "магарећу лешину".

- Малишани се свакодневно срећу са насиљем кроз видео-игре, цртане филмове и друге медије, тако да их уопште не изненађује насилан садржај. Тужно је што је то тако - каже, за "Новости", дечји психолог Мајда Јанежић. - Репери понашања су се променили, родитељи не могу да схвате шта све њихова деца знају и са којим садржајима су у контакту.

Са онима који сматрају да би овакве књиге требало склањати од деце, не слаже се ни илустратор Боб Живковић.

- Имао сам сличан проблем, када сам радио илустрације за књигу "Секс за почетнике". Плашио сам се како ће да реагује мој сестрић, који је у то време имао девет година - каже нам Живковић. - Одреаговао је потпуно неочекивано. Узео је књигу, погледао је и бацио, уз коментар: "То су оне твоје глупости!" Вратио јој се тек после три године. Деца не читају књиге, кад им не одговара тема. Не може се дете натерати да чита или гледа оно што га не интересује и не привлачи. Да деца копирају и преузимају све моделе понашања, не би имала шансе да преживе, ако погледају само један телевизијски дневник. Реално, нема опасности да оваква књига негативно утиче на децу, пре мислим да је неће ни погледати.

Уредник у "Вулкану", Небојша Бурзан, за наш лист објашњава:

- Када погледам овако извучене илустрације, које су освануле у новинама и ја бих казао да нису примерене деци. Да сам могао да одлучујем, заменио бих не три, четири цртежа на које је указано, већ десет, али то није било могуће. Ауторски уговор нас је обавезао да ништа не смемо да мењамо, ни у садржају, ни у илустрацијама. У случају новог издања покушаћемо да склопимо лабавији уговор који ће нам омогућити да неке од бајки и прича заменимо. За преостале бајке из овог серијала смо већ тако урадили.

Писац за децу Бранко Стевановић подсећа да и у бајкама класика, као што су Перо и Андерсен, има веома сурових сцена и описа, а без тога није ни наша епска поезија:

- Као писац никад не бих дозволио да моје књиге буду илустроване суровим призорима. Таквим цртежима није место у бајкама, иако малишани много тога сличног могу да виде у филмовима и на телевизији. Иако су данашња деца склона разним фантастичним чудовиштима, ипак би све требало чинити да их заштитимо од таквих ствари и да од њих учинимо боље и хуманије људе.

НАМЕТАЊЕ СРЕЋНОГ КРАЈА

- У бајкама можемо наћи безброј одсецања глава, чупања руку, набијања на колац. Такве су и приче са наших поднебља, у којима се деци приказују "страшне" теме и сцене из живота - каже Бурзан. - Оригинална верзија "Мале сирене" многе би изненадила, јер нам западна цивилизација и Дизнијеви филмови намећу срећан крај као једини исправан за васпитање деце. Навешћу још пар примера: сиромашни родитељи оставе Ивицу и Марицу саме у шуми јер немају шта да једу, Пепељугине полусестре, у једној од оригиналних верзија бајке, одсецају себи прсте на ногама да би им стопало стало у ципелицу, Бамбију ловци убију маму...