Злоковић добија легат

ЈЕДАН од најзначајнијих српских архитеката Милан Злоковић (1890-1965) ускоро ће имати свој легат. У његовој породичној кући, споменику културе и првој згради модерне архитектуре у Србији, потписан је Протокол о сарадњи Музеја града Београда и Фондације Милан Злоковић.

Циљ је формирање легата, а Фондација Милан Злоковић (коју је основао његов унук Ђорђе Мојовић) и Музеј града заједнички ће се ангажовати на обради заоставштине и велике архивске грађе архитекте и професора Архитектонског факултета у Београду.

- Протоколом је одређен начин сарадње на обради предмета - каже, за "Новости", Ангелина Банковић, кустос Збирке за архитектуру и урбанизам Музеја града, која ће водити рачуна и о Злоковићевом легату. - Фондација је обезбедила простор у коме ће се радити, а то је кућа коју је Злоковић подигао и у којој је сав материјал из будућег легата. Заједно ћемо радити на пописивању, обради и дигитализацији, због обима заоставштине биће то велики посао, који ће трајати неколико година. После тога приредићемо велику изложбу, коју ће пратити монографија и каталог.

Од Злоковићевих најзначајнијих изведених објеката издвајају се његова кућа на Неимару (1927), као прва модерна зграда у Србији и Универзитетска дечја клиника у Београду, за коју се сматра да је најзначајнији објекат зреле модерне у Србији. Добитник је Седмојулске награде Србије за животно дело 1963.

ЦРТЕЖИ, РУКОПИСИ, КЊИГЕ...

ЗЛОКОВИЋЕВУ заоставштину чине цртежи изведених објеката и конкурсних радова, рукописи, велике колекције фотографија његових архитектонских дела, али и из приватног живота, затим стручна библиотека која садржи ретке и старе књиге из области ликовних уметности, архитектуре, теорије пропорција и математике. Ова документа биће пописана и дигитализована, а потом пренета Музеју града Београда као Легат Милана Злоковића.