СКЕЛЕ на Голубачкој тврђави, која је у реконструкцији од 2014, упозоравају да ће још један рок за завршетак обнове овог важног средњовековног споменика бити пробијен. Готово од када су почели радови, које финансира Европска унија преко аустријске развојне агенције "Ада", за које је као извођач изабрано београдско предузеће "Орнамент", а за стручни надзор "Сафеж", не престају сукоби око тога како се реализује пројекат архитекте Марије Јовин, на основу кога је држава добила донацију од 6,6 милиона евра.

Без обзира на то што је пројекат Марије Јовин добио грађевинску дозволу, Стручни савет Републичког завода за заштиту споменика културе затражио је ново идејно решење за ревитализацију голубачке палате, које су израдили Брана Стојковић Павелка и Драгољуб Тодоровић. Тиме је оригинални пројекат значајно измењен, без икаквих консултација са аутором. Због тога је Марија Јовин упутила писмо Стручном савету и министру културе Владану Вукосављевићу.

- Да ли министар културе зна да ће, потписујући Мере техничке заштите које му је дао Стручни савет Републичког завода, на крају добити објекат који је пола средњовековна тврђава, пола савремени пословни објекат - навела је Марија Јовин. - Не сумњам да иза свега овога стоје разлози увећавања цене реконструкције палате, али сам сигурна да је свака цена за овакву неразумну интервенцију превелика. Ако се изведе, слика полустаклене палате, у Голупцу ће бити слика Републичког завода и његовог Стручног савета.

Према мишљењу нашег угледног архитекте и ова интервенција на њеном пројекту, само је наставак неодговорног понашања према нашој културној баштини.

- Обијале су се средњовековне спојнице са кула и фуговале читаве фасаде. То је потпуно конзерваторски неприхватљиво, јер се потире аутентичност и историчност оригиналног изгледа кула - каже Јовинова.

Њен пројекат је, како наглашава, мењан у договору са извођачем и стручним надзором, како истиче искључиво у циљу повећања цена и извлачења новца из донација. Сматра да је била искључена из доношења одлука, јер је одбила све договоре "у четири ока", зато што се они противе њеној професионалној етици.

- Када је у питању објекат палате, као пројектант сам одмах на почетку рада извођача, доставила инвеститору и стручном надзору статичку допуну пројектантског решења, којим је решено фундирање и питање машинских инсталација у сутерену, али је стручни надзор одбио да га реализује. Архитекта Синиша Темерински, који је обављао конзерваторски надзор, смењен је на захтев Аустријске развојне агенције, јер је тражио да извођач ради по пројекту и није дозвољавао да користи цемент, па је Мирјана Андрић, директорка Републичког завода одредила Брану Стојковић Павелку, Драгана Тодоровића и Снежану Јејић за надзор. Они су првим дописом одобрили извођачу коришћење цемента.

Пројекат Завода са стакленом фасадом

Како открива Јовинова из рачунице извођача види се да је рад са цементом јефтинији него са кречним малтером, чиме се на нивоу целе тврђаве "штеди" око 90.000 евра. Тај новац, тврди, остао је "Орнаменту", уместо да буде утрошен на адекватну обнову тврђаве.

- Темерински је указао у свом извештају о току радова, који је урадио по налогу Скупштине предузећа "Тврђава Голубачки град", и на извлачење пара од донације путем манипулације са количинама, које обављају "Сафеж" и "Орнамент", увећавајући на неким објектима количине и по пет пута и сакривајући то новим фуговањем - наглашава саговорница. - Токове новца нека истражују органи којима је то посао, али сматрам страшном чињеницу да се тврђава Голубац, која је до ових радова била готово недирнута, уништава цементним малтером, нестручним зидањем и обијањем старих спојница из свих фаза и уједначавањем изгледа новим спојницама. А то је резултат погубног коруптивног утицаја грађевинске мафије, којим се гази стручни и професионални однос према споменику.


НАСИЉЕ НАД СПОМЕНИКОМ

- МОЈ пројекат за тврђаву Голубац је урађен према условима Републичког завода и има његову сагласност - објашњава Марија Јовин. - Примењени поступци су реконструкција и конзервација. Сада, после изведених тридесет одсто радова то се мења и пола палате се конзервира, нови део се додаје као омалтерисан, а други као савремена фасада у стаклу и то са образложењем да је потребно више светла за будућу намену! На кулама се обијају све фасаде и потиру фазе и све уједначено фугује, а на палати ће се раздвајати старо и ново стакленом фасадом?! Ко дозвољава овакву глупост и насиље над спомеником?! У мом пројекту нема никаквих излета у "савремене материјале", већ се реконструкцијом задржава слика средњовековног објекта.