МЛАДУ глумицу Јелену Петровић на недавно завршеном фестивалу "Позоришно пролеће" у Шапцу, новинарски жири ("Вечерњих новости", "Политике" и "Блица") наградио је признањем под симболичним називом - "Залог за будућност". Освојила га је за улогу Стане у представи "Под жрвњем" Југословенског драмског, па иако јој ово није прва награда у каријери, посебно ју је обрадовала.

- Прославила сам је "премијерно" са ансамблом представе, а онда и с мојом класом, првом коју је на ФДУ извео Драган Петровић Пеле. И то код куће, јер ја умем добро и да кувам - каже с неодољивим осмехом љупка глумица.

- Шта је залог за будућност? Све што нисам, а што бих могла и што ћу настојати да одиграм.

Могла би, свакако, још много тога, мада је и њен досадашњи позоришни биланс импресиван. Не само што има већ тридесетак улога у каријери, него је ангажована у свим београдским театрима, осим Народног и Позоришта на Теразијама.

- Први задатак био је у "Пепељуги" (режија Милан Караџић) у Позоришту "Бошко Буха". И прва главна улога, на четвртој години студија. Следећа је била у "Банату" Дејана Мијача, на сцени ЈДП. Обе су за мене и интимно важне, с неком животном симболиком. Маму сам изгубила као бруцош, а ето, прва улога била је "Пепељуга". Та представа ме је загрлила и, заувек, остала посебна у мом животу. Слично је и с "Банатом": моји су пореклом из Лике, а после Другог светског рата доселили су се у Банат. Тамо сам одрастала и проводила најлепше тренутке детињства, уз звук шинобуса и шетње поред пруге.

ИГРАЛА БИХ У СЕРИЈИ ШТА бих још пожелела? Да заиграм у некој ТВ или радио драми, волела бих и да се поново снимају неке сјајне серије попут "Заборављених" и "Сивог дома". Понекад ми се чини да филмски и ТВ редитељи не долазе у позориште, а ја сам тако васпитана да не идем на кастинге уколико нисам позвана - каже Јелена Петровић.

Срећна околност је да су редитељи, захваљујући првим глумачким задацима, одмах препознали њен глумачки таленат. Пре четири године постала је стални члан Атељеа 212, али на њу рачунају сва позоришта. Тренутно игра у седам представа на београдским сценама. Радила је с најугледнијим редитељима, а са Егоном Савином (који је режирао "Под жрвњем") у чак пет представа:

- Радујем се што год да ми Егон понуди, битно ми је да сам у ансамблу. Изузетан је по свом великом знању и једноставности. Од Мијача, на мом глумачком почетку и његовом редитељском крају, научила сам да је глума начин мишљења, да свака реченица мора да се "одживи" пре него што се изговори. Од свих одиграних улога, мислим да сам највише дала као Карен у представи Ање Суше "Бергман, као кроз стакло". Играла сам особу са биполарним поремећајем. Пуно сам истраживала у психолошком смислу, бавећи се тим проблемом.

И награђена Стана у представи "Под жрвњем" остаће по нечем посебна у њеној каријери:

- Стана је жена која је одрасла у беди и сиромаштву, пристаје на све, у нади да ће спасти породицу. Узбудљив ми је овај задатак, јер су ме дуго пратиле улоге девојчурака и тинејџерки. Овде сам играла "парченце" живота, за разлику од Чехова ког кога у једном комаду одиграте цео нечији живот...