СВЕЧАНОМ седницом Библиотека Матице српске у Новом Саду, у присуству владике бачког Иринеја, градских и покрајинских посленика културе, обележила је свој дан, 28. април. Тим поводом угледном српском писцу и библиотечком раднику Радовану Белом Марковићу уручено је признање Златна књига Библиотеке Матице српске.

- За човека моје доби ово је час када за неко моје књигописаније, бдење и старање о књигама ово високо признање представља врхунац и ја сам веома узбуђен и почаствован због тога што сам сада на најдостојнијем месту наше културе - рекао је Марковић. - Матица српска подразумева велико историјско памћење, једну праву кошницу - сабирницу српског народа а тако и њена Библиотека.

Лауреат је додао да су награде важне "због књиге саме", која је потребна сваком човеку као лек за душу "јер самог себе опасно је похарао онај човек који не чита књиге".

Поздрављајући скуп, председник Матице српске Драган Станић подсетио је да су оснивачима Матице српске на челу са Јованом Хаџићем у Пешти 1826. године, у средишту пажње биле књиге, њихово сакупљање, штампање и распростирање, а библиотечка активност била је присутна од самог Матичиног почетка.

Управник Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић истако је да је Дан Библиотеке Матице српске, повлашћени датум српске књиге, српске културе и српске државе.


АЛЕМ КАМЕН

У свом обраћању, министар културе Владан Вукосављевић упоредио је нашу најстарију књижевну и научну институцију са "алем каменом", који, по народном предању, светли таквим сјајем да се уз његову светлост може вечерати исто као што се уз сунчеву светлост у по дана може ручати.