Борис Подрека и београдско благо

ПРИЛИКОМ посете нашој престоници, аустријски архитекта Борис Подрека запазио је да је град веома прљав, што је описао речима да “Београђани газе по фекалијама”. Сагласно својој тврдњи, овај архитекта се латио “тешког посла” да поплоча центар града и “упристоји пешачке површине” по угледу на Беч. Подрекин пројекат поплочавања крова будуће подземне гараже на Студентском тргу само је увод у његово генерално спремање центра града и “чишћење од фекалија”. Међутим, да овај архитекта иоле познаје историју града, знао би да Београђани уместо по фекалијама, газе по непроцењивом археолошком благу. Његово незнање је разумљиво, јер се никада није бавио археологијом Београда. Међутим, не постоји оправдање за наше власти и државне институције, које уместо да штите споменике културе, према националном благу се односе буквално као према “Подрекиним фекалијама”. Током протеклих неколико деценија, бројни археолошки локалитети који су морали да буду сачувани, уништени су и бесповратно изгубљени.

По броју археолошких налазишта, Београд је једна од најбогатијих европских престоница. Међутим, стране туристе који дођу у Београд са поносом водимо у археолошки парк Виминацијум, смештен усред њива на подручју копова рудника и термоелектране “Костолац”. Једнаковредно благо на подручју београдског античког Сингидунума или земунског Таурунума још увек је скривено од јавности. Археолошке вредности у центру Београда запостављене су до те мере да су физички угрожене неразумним урбанистичким планирањем.

Познато је да сами не знамо да ценимо културна добра која имамо. Зато, не можемо да очекујемо да други то чине за нас. Данас, као савремена бајка личи давна понуда из седамдесетих групе страних археолога која је, уз подршку владе САД, предложила да на месту данашње Сремске Митровице сагради потпуно нов град, да би заузврат добила дозволу за истраживање на археолошком локалитету римског Сирмијума. Археолошка налазишта, антички градови и други слични локалитети у Србији, а посебно у Београду, све чешће доживљавају судбину урушавања и бесмисленог пустошења у којима неретко учествују и представници власти. Домаћи урбанисти немају знања ни слуха за античке локалитете, који све чешће постају грађевинске локације мешетара.

Али, како штите своје историјско благо у Подрекином Бечу? У средишту Михаелер Плаца, испред Хофбурга, градски трг је уступио место археолошким ископинама које су 1991. јавно изложене у саставу поставке Бечког музеја. Пројекат који открива вековима скривено национално благо Аустрије под плочником трга израдио је најзначајнији аустријски постмодерниста, архитекта Ханс Холајн. За разлику од Холајна, који је био свестан постојања културних добара испод бечких улица, Подрека се бави шминкањем тротоара и чишћењем Београда од само њему видљивих фекалија.