КАД размишљам о скулптури не мислим о дугмету, руци, дужини ноге, прсту, већ о простору, јер је скулптура тродимензионална. Она има и елементе времена, као и музика, а да би нешто коначно било уметност - мора увек бити у вези са емоцијама.

Овако је у последњем разговору за "Новости", поводом постављања његовог "Тесле" на Лонг Ајленду, говорио један од најзначајнијих српских вајара, академик Никола Кока Јанковић, који се у уторак, у 91. години, преселио у вечност.

Иза себе је оставио велики и значајан опус, а његов рад обухватао је све области скулптуре - портрете, ситну пластику, споменике, многобројне бисте, плакете, медаље... Рођен у Крагујевцу 1926. године, београдску Академију за ликовне уметности завршио је 1950. године у класи професора Лојза Долинара и Сретена Стојановића, а потом код Стојановића и постдипломске студије. На истом факултету је и сам, као легендарни професор, однеговао многе генерације вајара.

Био је члан групе "Самостални", "Београдске групе", Друштва српских уметника "Лада" и излагао је на њиховим групним изложбама. Имао је осам самосталних изложби у Београду, Ваљеву, Крагујевцу, Берлину, Новом Саду и Крушевцу, а учествовао је и на изложби "Савремена југословенска скулптура" у Лондону 1970. године. Био је члан Председништва САНУ, Стручног савета Библиотеке САНУ, члан Управног одбора ФЛУ...

Добитник је Златног длета УЛУС-а, Прве награде за бисту Лази Костићу, награде УЛУС-а за ситну пластику, награде Друштва "Лада" за скулптуру, Априлске награде Београда, годишње награде Вукове задужбине.

Телеграм саучешћа САНУ поводом Јанковићеве смрти упутио је министар културе Владан Вукосављевић.


ЛЕГАТ У КРАГУЈЕВЦУ

ПОЧЕТКОМ ове године, у фебруару, у Крагујевцу је почела изградња зграде Легата академика Николе Коке Јанковића. Родном граду, Јанковић је 2012. поклонио своја вајарска дела, уметничке и друге предмете, под условом да се за њих изгради посебан објекат у кругу Универзитета. По његовој жељи зграду легата пројектовао је архитекта Зоран Гагић.