Славни писац Петер Хандке отворио Просефест у Новом Саду

ОВО је моја последња награда у Србији и последњи званични наступ у вашој земљи !

Овом неочекиваном реченицом, коју је изговорио новинарима вечерас у фоајеу Српског народног позоришта, непосредно пошто је на сцени најстаријег српског тетара отворио 11.Просефест и из руку министра културе Владана Вукосављевића примио награду „Милован Видаковић“, Хандке је у први мах изазвао неверицу.

Али не задуго. Одани пријатељ који је Србе од незаслуженог сатанизовања деведесетих бранио жестоким есејем „Правда за Србију“, а због бомбардовања наше земље 1999. у знак протеста, вратио чувену Бихнерову награду, уз осмех нам је одмах објаснио да смо га већ са пуно признања почастили те да му она пуно значе:

- Добио сам, чини ми се, све српске књижевне награде :Дисову и награду „Момо Капор“ за роман „Моравска ноћ“, Рачанску повељу, изабрали сте ме за иностраног члана САНУ,а вечерас сам добио и књижевно признање које носи име првог српског романописца.- набројао је Хандке и додао да се не бринемо – и убудуће ће долазити да се сретне са пријатељима у Србији и Републици Српској.

Колико су му важни ти пријатељи ,као и свака њихоова реч, показао је Хандке на самој свечаности.Упијао је сваку реч са сцене СНП-а. У поздравном говору, Бојан Панаотовић, директор Културног центра Новог Сада који је изнедрио угледни Просефест, награђен је громким аплаузом публике када је ,обраћајући се великом писцу нагласио да се „ни речима, ни делима,ни наградама у потпуности не може исказати захвалност и дуг који Србија има према Хандкеу“.

- Када је нашем народу било најтеже и када је читав један светски хор једну страну у рату прогласио зликовачком,појавио се један човек који је свету рекао да је истина знатно сложенија и да је у Југославији грађански рат у којем нема невиних, а тај човек био је Петер Хандке – рекао је Панаотовић.

На то време подсетио је и министар културе у Влади Србије Вукосављевић рекавши да му је част да уручи награду највећем живом писцу великог немачког језика.

- Са нама је човек који осим књижевног талента поседује и осећај за врлину – казао је министар.- Крајем 20.века цивилизација је заставу врлине бацила у прашину,а први који се сагао ,подигао и високо поново издигао ту заставу врлине био је управор Хандке кога данас у целом свету цене и критика и читалачка публика.Ценимо га као писца и ми у Србији, али ценимо и његов осећај за врлину.

Пошто се примивши награду дуго клањао публици, лауреат је уз помоћ свог пријатеља и преводиоца својих дела, Жарка Радаковића,поручоио да је одустао од беседе у жељи да Новосађанима и Просефесту приреди светску премијеру дела документарног филма снимљеног током једног ранијег боравка у Србији.

Немачка редитељка Корина Белц, снимила је Хандкеа негде у околини Чачка док је Дисову песму „Можда спава“ преводио на немачки језик.Хандке чији оригинални рукописи се вреднују милионима евра, својеручно је оловком написао превод пет строфа Дисове песме и даровао је чачанској библиотеци.

Филм о настанку превода песме поклон је Новом Саду у којем званично борави први пут. Незванично био је у овом крају само он зна у колико наврата јер ,испоставило се, да већ добро познаје Фрушку гору и Сремске Карловце.Људи и предели су његова непресушна инспирација.

Рано јутрос домаћине из Просефеста изненадио је поруком да се не брину, да је већ на Иришком венцу у шетњи и да ће на време доћи у СНП на уручење награде. А, боравиће у Новом Саду до краја фестивала, до 21.априла.

МИСЛИ И НА ДЕЦУ

НОВЧАНИ део награде „Милован Видаковић“ Хандке је одлучио да додели деци без родитељског старања која живе под окриљем Дечјег села у Сремској Каменици.