Челебоновићи траже Музеј примењене уметности

СУДБИНУ зграде у којој се налази Музеј примењене уметности у Београду одлучиће ускоро Агенција за реституцију, сазнају "Новости". Здање познато као "Зграда Јакова Челебоновића", у којој се још од 1950. године налази музеј, припадала је пре рата породици једног од најпознатијих српских сликара 20. века, Марка Челебоновића. Његови потомци, као и потомци његовог брата Алексе, такође сликара, поднели су Агенцији захтев за повраћај ове вредне куће, у Улици Вука Караџића 18, у срцу престонице.

Зграда од 2.100 квадрата, коју су "потписали" инжењер Никола Белић и архитекта Никола Краснов, грађена је између 1927. и 1929. за Марковог оца, београдског адвоката Јакова Челебоновића. Национализована је после Другог светског рата и у њој је остала богата уметничка збирка браће Челебоновић. Марко и Алекса имали су и трећег брата, Стевана, али он нема наследнике.

Ова кућа је 2001. проглашена за споменик културе на основу одлуке владе. Ово, међутим, није законска сметња за враћање у натуралном облику, јер су од реституције изузети само објекти од изузетног културног значаја, попут, рецимо, Конака кнегиње Љубице.

У Агенцији за реституцију не желе да прејудицирају какву ће одлуку донети, али кажу да то није једини захтев породица реномираних уметника које су тражиле повраћај одузете имовине. Неки од њих су и добили.

Рецимо, породица једног од највећих српских сликара Паје Јовановића, аутора чувених "Сеоба Срба" и "Борбе петлова", добила је део породичне куће у Вршцу. Паја је био најстарији син Стевана Јовановића, угледног вршачког фотографа. Мајка Ернестина рано је умрла, а отац се убрзо поново оженио. Имао је још петоро браће и једну сестру.

- Реч је о здању познатом као Стара апотека - објашњава Ивана Живковић, директор Подручне јединице Београд у Агенцији за реституцију. - Наследницима Пајине браће, Душана и Светислава, враћено је пет локала у приземљу, док се на спрату налази Музеј Паје Јовановића. Постоји захтев и за повраћај дела музеја, али о њему још нисмо одлучивали.

Апотека у Јовановићевом дому у Вршцу Фото: Агенција за реституцију

Корисник зграде је Градски музеј Вршац. Дом Јовановића национализован је 1958. године, али је изузет део који је остао породици и у међувремену продат, па и не може бити предмет реституције. Одлука о повраћају пет локала у међувремену је постала правоснажна.

Агенција је вратила потомцима и породичну кућу Олге Смедеревац, чувене панчевачке мецене, у чијем су се салону окупљали интелектуалци попут Уроша Предића, Јована Бијелића, Стевана Чалића, Милоша Црњанског, композитора Петра Коњовића... Овде се данас налази Галерија савремене уметности, а на фасади је спомен-плоча чувеној Панчевки.

Кућа је у 19. веку припадала породици Алексић - Олгиним родитељима и сестрама Смиљи и Софији, а касније брачном пару Олги и др Стевану Смедеревцу, који нису имали деце. Захтев за повраћај поднели су Смиљини и Софијини наследници.

Паја Јовановић Фото Танјуг

По речима Иване Живковић, на првостепену одлуку Агенције Град Панчево и панчевачки Културни центар уложили су жалбу, и у току је другостепени поступак. Занимљиво је да је у време док је трајао поступак пред Агенцијом и вршен увиђај на терену, у јуну прошле године, у Савременој галерији била у току изложба "Олга Смедеревац у својој кући."

- Сваки град се поноси својим уметницима и интелектуалцима, слави их, поставља спомен-плоче на њихове родне куће, али наше искуство показује да када њихову имовину треба вратити наследницима, локалне заједнице чине све да она не буде враћена. Велика нам је част и привилегија да можемо да је вратимо потомцима значајних уметника и људи који су у нашој култури и историји оставили неизбрисив траг - каже Ивана Живковић.

Музеј аутомобила Фото: М. АНЂЕЛА

Агенција је старим власницима вратила и гаражу у којој је смештен Музеј аутомобила - Збирка Братислава Петковића, у Улици мајке Јевросиме 30. Гаража је национализована решењем из 1960. године од Београђанина Недељка Николића. Његови потомци сада чекају одлуку Управног суда, будући да је због решења Агенције, које је потврдило и Министарство финансија, покренут управни спор.

Подрум Галерије савремене уметности у Панчеву Фото: Агенција за реституцију

ПРЕДИЋ И ДВОРУ

ОД покретних уметничких дела до сада је враћена само једна слика - Портрет Михаила Пупина, рад Уроша Предића, и то Црквеној општини Идвор. Остали захтеви нису испунили законске услове - да уметнине не буду део неке музејске збирке или галерије.

Музеј Николе Тесле

ТРАЖЕ И МУЗЕЈ НИКОЛЕ ТЕСЛЕ

АГЕНЦИЈА за реституцију расправљаће о још једном музеју - Музеју Николе Тесле, у Крунској улици, у Београду. Ова зграда припадала је Ђорђу Генчићу, министру полиције у време краља Александра Обреновића. Генчић је био индустријалац, власник рудника, градоначелник Ниша. Био је оштар противник женидбе краља Александра Драгом Машин и важна личност током мајског преврата. Умро је 1938. године, а његову кућу наследила је рођака, чији потомци данас потражују Крунску 51.

Сава Шумановић

ОРАНИЦЕ САВЕ ШУМАНОВИЋА

ИМОВИНУ је тражила и породица сликара Саве Шумановића. Саву су усташе стрељале 1942. године, са групом Шиђана који су завршили у масовној гробници. Сву имовину наследила је његова мајка Персида, будући да се Сава није женио. Нове власти нису имале разумевања за несрећну судбину једног од највољенијих српских сликара. Део земље одузет је Персиди Шумановић одмах после рата, 1946. године, а други део аграрном реформом из 1948. Потомци Персидине сестре тражили су повраћај 33 хектара пољопривредног земљишта, о чему ће се тек одлучивати.