МНОГОБРОЈНИМ наградама овенчане књиге “Стилске игре” (“Креативни центар”), садрже свима добро познату басну о гаврану и лисици, у којој тета лија на превару узима од гаврана сир из кљуна, и то исприповедану на више од 150 различитих начина! Писац Симеон Маринковић омиљену басну је преточио у десетине најразличитијих форми, од сонетног венца преко химне, бећарца, бајалице, успаванке и тугованке, до модернистичке приче, репа, или “жанровски” најмодерније - СМС поезије.

Ништа мање није се “стилски разиграо” и наиграо ни сјајни илустратор Душан Павлић, који је сваку од ових варијација пропратио врхунским цртежима, представљајући двоје јунака и у најнемогућијим улогама, попут лије која пева блуз или гаврана са гитаром који пева канцону.

Више од 60 одабраних Павлићевих илустрација великог формата биће представљено на изложби “Стилске игре” у Галерији Атријума Библиотеке града Београда, од уторка, 28. марта, до 19. априла.

- Било је дивно то што смо један другог инспирисали. Док смо радили на књигама, Симеон Маринковић је често гледао дотад илустроване странице и говорио да га моје илустрације изнова надахњују да настави с писањем. То је била права ствар! На тај начин смо један другог бодрили из књиге у књигу - открива Павлић како је текло креативно “надгорњавање” између њега и писца док су се “стилски играли”.

Стилске игре” пружиле су му, вели, ретко изазовну могућност да експериментише с различитим стиловима, ван шаблона, јер се књиге иначе махом решавају ликовно уједначено.

Резултат су “допадљиви, вешти, разноврсни, забавни, топли цртежи који још једном показују великог зналца”, како је наведено у образложењу за награду “Невен”, док је Биљана Дојчиновић, редовна професорка на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду, записала:

Илустрације Душана Павлића сјајно прате атмосферу стилских и жанровских варијација у тексту. Његови гавран и лисица, као и други актери ових прича, песама и других облика, имају разноврсна лица - тмурна, бесна, лукава, весела, забринута... У зависности од места и времена збивања, цртеж се креће од скоро рудиментарног до префињеног и духовитог, а тонови од најмрачнијих, преко сјајно употребљених пригушених смеђих нијанси, до разиграних, ведрих боја.”.

Премда се подразумева да илустрација по наруџбини увек носи ограничења за илустратора, то је, сматра Павлић, само први утисак. Лично, увек покуша да пронађе неки “слободан простор”, место за детаљ који ће посао преокренути у забаву, смех или загонетку.

- Верујем да илустратор, осим цртачког умећа, мора да има осећај за дечју илустрацију, а мени је та врста илустровања увек била занимљива - наводи Павлић. - Веома је важан један мали трик: да умете лако да се вратите у детињство помоћу маште.

Да у његовом случају ти трикови очито и те како “раде”, доказују и речи Марка Стојановића, стрип сценаристе и теоретичара, који о Павлићевим илустрацијама каже:

Он својим цртежима чини сваки текст, ама баш сваки, бољим, пажљиво дозирајући притом тај исти цртеж тако да не засени текстуалну компоненту, већ да с њом твори јединство. И у томе лежи још нешто што Душана Павлића чини тако нарочитим, толико успешним илустратором - он све време у глави има целину, коначни утисак који ће на читаоца оставити не његове илустрације, већ књига у којој се налазе.”

ПЕТРИЧИЋ И ЋИРИЋ

- МОЈЕ детињство обележиле су књиге “Јежева кућица”, “Још нам само але фале” и “Невидљива птица” - открива Душан Павлић. - Душан Петричић је био мој омиљени илустратор у детињству и од њега сам учио прве цаке. Колико сам само био усхићен кад сам га видео на пријемном на Факултету примењених уметности! Уз Душана Петричића, илустрацију ми је предавао и Растко Ћирић. Они су сигурно пресудно утицали на то да заволим илустрацију и цртање.