МЕЂУ најексклузивнијим гостима јубиларног Феста, великанима светског филма који нашем "фестивалу фестивала" дају "арому" и гламур који је имао у свом најблиставијем периду, био је и легендарни шпански редитељ Карлос Саура.

Аутору који је за пет деценија каријере снимио 43 филма, имао пет номинација за Оскар за најбољи страни филм, номинације за Златни глобус и био лауреат многобројних награда у Берлину и Кану, на отварању Феста уручен је "Београдски победник" за изузетан допринос филмској уметности. Вече касније, у суботу 25. фебруара, Саури је додељен и Златни печат Југословенске кинотеке за допринос светској кинематографији.

- Одушевљен сам овим наградама, оне су за мене нешто дивно што ми се догодило, без обзира на признања која имам. Не поредим награде по томе да ли су више или мање важне - каже Саура у разговору за "Новости". - Потпуно сам чудесно доживео тренутке на вашем фестивалу, фантастичну атмосферу у великој дворани где је отворен. Нисам очекивао препуну салу, јер ни на великим светским фестивалима не видимо увек толико публике, и веома су ме дирнуле овације и аплаузи које смо добили и ја и остали учесници отварања фестивала. Посебно ме је обрадовао Златни печат ваше Кинотеке, која је једна од најцењенијих у Европи, и почаствован сам што су људи у Србији заинтересовани за моје филмове.

* Публика Феста памти ваша остварења "Змија у недрима", "Мама пуни сто година", "Кармен", "Ај, Кармела". Ове године представили сте филм "Јота де Саура", који је музички. Зашто вам је музика толико важна?

- Сви моји филмови, од првог до последњег, заправо су музички, односно музика у њима је веома важна јер је моја мајка била пијанисткиња класичне музике. "Јота де Саура" је врста експерименталног филма - сва пажња је усмерена ка музици, декору, светлу и камери, који "сарађују" с плесачима, а снимио сам га као путовање кроз ову чаробну уметност.

* Сви ваши филмови су и врло ангажовани, а у време Франковог режима многи су били и цензурисани. Шта је то значило за вашу каријеру?

- Током цензуре нису се нужно правили добри филмови само зато што су људи морали да се боре за њих, али су појединци због тога постали познати. Некима управо због цензуре није било дозвољено да буду примећени. Наравно, грађански рат који сам проживео као дете и диктаторски режим који је уследио свакако су обележили мој поглед на свет, и не треба објашњавати колико су те околности тешке и тужне.

* Да ли је и одабир музичких тема у вашим филмовима такође врста ангажмана?

- Музика и игра као што је танго или фламенко којима сам се бавио настајале су у најсиромашнијим друштвеним слојевима, и у свом постанку имају у себи то зрно бунта за слободом и социјалном правдом, али су с временом добијале и друге конотације. Фламенко, који су створили шпански Цигани, и који је постао врло популарна форма, користиле су, рецимо, различите власти у својим пропагандним кампањама, и био је врло политички изманипулисан. Музика танга, која је љубавна, врло дуго се у Аргентини користила за државни тероризам у време војне хунте и изазивала је ужасно осећање - војници који су убијали и мучили затворенике пуштали су управо танго да се не би чули њихови крици.

* Ко данас терорише свет и ко су сада диктатори наших живота?

- Светске банке, моћ новца, капитализам који је добио најсуровији облик, светски моћници повезани с најкорумпиранијим и најкриминалнијим групама широм планете, Доналд Трамп који намерава да контролише свет...


ПИКАСОВА "ГЕРНИКА" СА БАНДЕРАСОМ

* ШТА је филм за вас данас?

- Део мог живота, не може да буде више од тога. Филм, као моја велика љубав, има право место између мојих највећих љубави, седморо деце и супруге. Они су мој животни ослонац, и још имам много планова. Поред изложбе фотографија и цртежа, припремам три филма - један о мексичкој, други о кубанској музици, а трећи о Пикасовој "Герники", са Антониом Бандерасом у главној улози.