ДУХ Мирослава Крлеже вратио се синоћ у Београд. Недалеко од његовог омиљеног Мажестика, у Културном центру Београда, промовисане су две књиге: "Повратак Мирослава Крлеже", зборник радова са међународног симпозијума "Крлежа данас", одржаног у оквиру "Фестивала једног писца" паралелно у Београду и Загребу (2012. године) и "Авангарда крлежиана - писмо не о авангарди" Предраг Бребановић, професор Филолошког факултета у Београду.

Гости из Загреба, професори Лада Чале Фелдман и Томислав Брлек и Влахо Богишић, уредник у Лексикографском заводу, су са београдским колегама Бранком Ромчевићем и Предрагом Бребановићем покушали да из више углова сагледају актуелност опуса писца који је спајао "две обале" (српску и хрватску књижевност и културу), али и савремена тумачења његових дела са обе стране Дрине. Неочекиван, полемичан и готово "крлежијански" обрт ове изузетно посећене књижевне вечери, било је реаговање књижевног историчара Гојка Тешића, који сматра да је оклеветан у делу Бребановића.

- У Београду постоје две врсте чопора, један је окупљен око "Печата" и његов главни идеолог је Мило Ломпар, а други око "Бетона" и "Пешчаника", а ја сам мета и једнима и другима - рекао је Тешић. - За једне сам издајник, кроатофил и југоносталгичар. Поносим се тиме, јер не постоји ни један лист у историји српске културе који је објавио више хрватских аутора од "Књижевне речи" коју сам уређивао осамдесетих. У овој књизи ми се спочитава ступидна, мизантропска, патолоша фуснота, која гласи: "Куриозитет је да Палавестра има много више поштовања за Крлежу, него србујући тројац кога творе ракићевац Леон Коен, лажни распоп Гојко Тешић, те васколики Мило Ломпар". Мислим да је дубоко повређен Мило Ломпар, што сам стрпам у то друштво, коме на сву срећу не припадам. Овде се један фалсификат представља као релевантна књижевна чињеница.

Ово Тешићево реаговање остало је без одговора Предрага Бребановића.