КЊИГА "170 личности за 170 година високошколске наставе у области архитектуре у Србији" пуна је техничких грешака. У њој су наведене личности које се никад нису бавиле архитектуром, а изостављени они који су дали велики допринос овој професији. Неопростива грешка је да је фотографија дограђене стаклене конструкције на интернату Православног богословског факултета из 2000. потписана као рад чувеног Александра Дерока.

Ово за "Новости" каже Зоран Маневић, познавалац историје архитектуре, и додаје:

- Књига руши ауторитет Архитектонског факултета. То је школа за архитекте, а не за певаче! Младе архитекте ова књига учи да је свеједно којим ће се од ових занимања бавити, јер су у њој дате биографије Маргите Стефановић из "Екатарине Велике", Предрага Вранешевића из "Лабораторије звука", композитора Сање Илића...

Маневић подсећа да Архитектонски факултет није школа ни за ликовне уметнике, па тако у овој књизи није требало да се нађу ни уметник Драган Папић, писац и сликар Милета Продановић, нити издавач Слободан Машић, јер иза себе немају архитектонско дело.

- Без обзира на то што је Влада Величковић некад завршио архитектуру и што је светски признат уметник, ни њему није место у овој књизи - тврди Маневић. - Намеће се питање да ли је Величковић познатији архитекта од Марија Јобста, који је, између осталог, радио "црвенкапе" на Новом Београду. Он није у овом избору, а Величковић јесте! И нигде не пише да је Пеђа Ристић пројектовао више од сто цркава, а у књизи нема ни Зорана Јаковљевића, који је био прва виолина Градског завода за заштиту споменика, нема ни Војислава Кораћа, који је радио у Бањској...

Уредници књиге професори Зоран Лазовић и Владимир Мако, међутим, истичу да су кроз специфичан избор личности за ову књигу хтели да покажу разноликост путева које образовање архитекте пружа.

- Садржај књиге начелно чине судбине 170 архитеката, али и стваралаца из других професија, који су имали значајан удео, пре свега као учесници у образовању Архитектонског факултета у Београду, али и остварили вредне резултате у архитектонској професији и успешно се бавили другим, сестринским занимањима - наводе уредници. - Циљ монографије није био да се енциклопедирају биографије људи, већ да се укаже на значајне личности и да се оне портретишу кроз минимум података и слика, да се отму пролазности, нестајању и времену. У књизи је само започет процес указивања на постојање значајних и афирмативних личности, које су били неимари нашег образовања и градитељи наше културе, урбанитета и животне средине. Тај процес ће, надамо се, бити настављен.


ЗАМЕЊЕНЕ СТРАНИЦЕ

ЦЕО тираж првог издања "170 личности за 170 година високошколске наставе у области архитектуре у Србији" наводно је повучен, због много материјалних грешака. Један од уредника Зоран Лазовић, међутим, тврди да су направљене само две грешке и због њих су замењене само две странице.

- Нисмо имали много времена, радили смо само неколико месеци. Овакве књиге припремају се и по неколико година, па је нормално да се поткрала понека грешка - објаснио је Лазовић.