ПРВЕ овације (али и понеке сузе у публици), нова мелодрама редитеља Здравка Шотре "Santa Maria della Salute", посвећена великој, неоствареној љубави песника Лазе Костића и Ленке Дунђерски, добила је пре премијере, на новинарској пројекцији која је у биоскопу "Рода" организована пре неколико дана.

Прича која прати епоху романтичарског доба, буран живот и дело доктора права, књижевника, преводиоца и песника најљубавније и најболније љубавне песме у српској поезији, премијерно ће бити приказана 20. децембра у Сава центру.

- Сусрео сам се са једном тешко објашњивом личношћу, као што каже академик Љуба Симовић, са недокучивом и многостраном, и ово је мој најтежи пројекат до сада - каже Шотра, који је написао и сценарио. - Филм прати и ТВ серија, и ту ће се више видети ко је био велики песник, који је дао у аманет и оставио нам у наслеђе тако снажну и дубоку лирику. Лаза је био и национални борац, новинар, први председник Српског новинарског друштва, представник Србије на Берлинском конгресу и у царској Русији, писац филозофских расправа, преводилац који је у српску књижевност унео Шекспира. Али, најважније је да је написао песму Santa Maria della Salute, која апсолутно има дубину светске лирике. Имао сам велику одговорност кад сам се ухватио те приче, рад на њој, пре почетка снимања, трајао је три године.

* Да ли је сусрет са Ленком, који је био "између сна и јаве", како је Костић описао, и главни догађај његовог живота?

- Акценат је на ономе што је испунило његову душу, а то јесте неостварена љубав са Ленком, која је запамћена као једна велика мелодрама која припада историји. Та опчињеност трајала је не само за живота Ленкиног, него је испуњавала петнаест година Лазиног живота после њене смрти. Из сна у сан, у љубавним кошмарима, Лаза је своје најинтимније мисли, без икакве задршке, брижљиво записивао и поверавао једино свом дневнику. Кад је Ленка преминула, мотив мртве драге је његов једини сан. Из њега су настали величанствени стихови Santa Maria della Salute. Та песма је, уз Ленку, остала синоним за Лазу Костића, песника који се поражен од свега обраћа венецијанској Богородици и моли је за опроштај грехова.

* Шта је оно што сте можда "домаштавали" у свом сценарију?

- Ништа нисам морао да измишљам, јер су о Лази Костићу оставили своје записе сви који су били његови савременици. Осетили су потребу, попут Симе Матавуља, да пишу о њему, јер је Лаза био другачији, посебан човек у односу на већину људи. Они су дали многе појединости које сам користио у својој причи, тако да је она у потпуности аутентична.

* Зашто је требало да прође читав век да би се снимио филм о песнику и човеку који је обележио нашу културу и историју?

- Има много вредности у нашој културној историји које су остале потпуно непознате широј јавности, зато што се ми, за разлику од других народа, не бавимо нашом баштином. Данас поготову, када су на површини сасвим друге ствари. Сада су ријалити програми, вулгарна забава, и уопште, једна велика простота узели маха. Афирмација правих вредности, и кад се догоди, изгледа као "ексцес", јер су оне потиснуте из јавности. Не само код нас, него је то тренд у читавом свету, а ми олако узимамо све што је најгоре.



ПРОСТОТА КАО ВЛАДАЈУЋА СТВАР

ЛАЗА је био опозиција краљу Милану, критичар бирократије, апсолутизма, и два пута је робијао због својих ставова. Да ли је то усуд свих храбрих људи који критички мисле?

- Краљ Милан је Лазу као полиглоту слао на разне међународне скупове, али када је постао новинар и почео да уређује новине, његове критике му се нису допале, па је Лаза морао да бежи из Београда. Ако је данас толика простота изашла на површину као владајућа ствар, онда је мој одговор на ово питање јасан.