НА београдском Новом гробљу данас је испраћен на кремацију најстарији српски уметник вајар Сава Сандић (1915 - 2016). Достојанствено и тихо, како је и живео, овај свет напустио је минуле среде, у 102. години.

Уз супругу, вајарку Миру Сандић (1924-2010), био је један од највећих добротвора Народног музеја у Београду, коме су поклонили велики број својих дела, али и значајне радове других уметника из своје колекције, а ова установа му је пре две године, пригодном изложбом, обележила 100. рођендан. Рођен на почетку Првог светског рата у Зајечару, где се затекла његова породица, први сусрет са вајарством имао је у атељеу Томе Росандића, коме је асистирао и на чувеној композицији "Играли се врани коњи" испред здања Народне скупштине. Био је члан УЛУС-а од 1948. и УЛУПУДС-а од 1956, али и припадник групе "Самостални".

Прву у низу од петнаестак самосталних изложби приредио је у Београду 1953, а освојио је и низ значајних награда и признања, међу којима је и Награда УЛУПУДС-а за животно дело (1997). Остао је веран класичним вајарским концепцијама и материјалима, радио је портрете, фигуре и представе животиња.