СВИ ми смо - филозофи, неко више, неко мање. Обични људи су свакоднево суочени са животним проблемима и размишљају како да исправно поступе у некој ситуацији, тако да филозофија није нешто што само припада "кули од слоноваче" и професорима на универзитетима, већ и људима са улице.

У разговору за "Новости" ово каже Александар Мекол Смит, шкотски бестселер писац и професор медицинског права, аутор више од сто књига, штампаних у више од 20 милиона примерака на разним језицима. Међу њима су романи, приче, књиге за децу, али и стручна литература везана за правну и медицинску етику. Дружећи се са читаоцима, као једна од највећих звезда овогодишњег Сајма књига, представио је нове наставке серијала који су му донели светски славу - "Прве дамске детективске агенције" и "Недељног филозофског клуба", које је код нас објавио Самиздат Б 92.

Главне ликове обе ове серије, и афричку детективку Драгоцену Рамоцве и уредницу "Ревије за примењену етику" из Единбурга Изабелу Далхузи, пре свега карактерише доброта, а на питање колико је она вредна и ретка особина у савременом свету, Мекол Смит, који је нашем листу дао ексклузивни интервју и пре две године, одговара:

- Веома је важна, зато што живимо у изузетно комликованом свету, који је додуше многим људима одувек био тежак. Суочавамо се са различитим напетостима и проблемима у личним животима, а и глобално смо окружени многим несрећним и забрињавајућим околностима. Безбедносна ситуација у многим земљама је пољуљана, окружени смо сукобима свуда на планети, а најочигледније у земљама око Медитерана, али и у Европи. Један од одговора таквој ситуацији је рећи да не постоји нада, да је судбина човечанства да се суочава са том врстом проблема...

ЗА ДЕЦУ И ОДРАСЛЕ - МАДА ми то стартно није била намера, почео сам да пишем књиге за децу, пријавивши се на књижевно такмичење са једним радом за децу и другим за одрасле - открива саговорник који је на Сајму предствио прву своју дечју књигу преведену на српски. - Имао сам срећу да сам победио, али у категорији дечјих књига. Наставио сам онда да објављујем све више и више за децу, али и да пишем кратке приче, што ме је довело и до романа за одрасле. И то је оно што тренутно највише радим. Ипак, годишње објавим једну-две књигу за децу.

* А други?

- Он би био да не смемо да се предамо и да морамо да наставимо да подржавамо разлог постојања цивилизације. Не постоји друга реч за то сем - цивилизација, јер се она заснива на правилима понашања и врлинама, поштовању и прихватању других људи, људским вредностима. Све се то мора подржавати и прокламовати. Једна од улога књижевности је и да нас подсети да није све изгубљено, да у свету још постоје доброта и љубазност.

* Етичким проблемима у књигама не приступате академски, они су присутни као свакодневни изазови ваших јунака?

- Већина нас је за етику заинтересована као за саставни део свакодневице. То је изазовно и занимљиво. Пријатељство је, рецимо, једна од тих тема, зато што сви ми имамо пријатеље, али и многе дилеме везане за пријатељство - које су нам обавезе према пријатељима, шта радимо када нам је пријатељ у невољи и колико би требало да му помогнемо, можемо ли бити пријатељи са људима који се лоше понашају...А то су све филозофске теме.

* У књигама о Драгоценој Рамоцве приказали сте лепу слику Африке, континента чија је судбина мрља на савести цивилизације?

- Ако погледамо 20. па и 21. век, начин на који је "портретисана" Африка у штампи, али и фикцији, уочавамо да је акценат увек био на лошим стварима, на ономе што називам дисфунционалном Африком. Читамо о грађанским ратовима, глади, економским проблемима, корупцији. Све те ствари представљају велике проблеме у многим афричким земљама, али је то само део слике, јер са друге стране има и много позитивних ствари везаних за тамошње кулуре којима се можемо дивити.

* Чему се ви дивите?

- У африричким земљама негују се праве вредности, попут потребе да се ствари поделе са људима. Они који обилазе потсахарску Африку најчешће примећују љубазност људи. Један од предивних аспеката тамошњег живота је и афричка музика, посебно у јужном делу, где се налази Боцвана о којој пишем. Имају предиван осећај за живот и многе дивне људске квалитете.

* А Шкотска?

- И ту можете да пишете о тешким и суморним стварима, политици, економији, али и о много лепшим.

* Омиљени песник ваше јунакиње Изабел Далхузи је В.Х. Оден, да ли је он и ваш омиљени песник?

- Он ми је не само омиљени песник, већ и омиљени књижевник уопште. Често га цитирам, као и Изабел.

* Али и неки од њених пријатеља су и ваши пријатељи у стварном животу?

- Да! Уз њихову дозволу, у своје књиге стављам и стварне људе. Тако је један од ликова Гај Пеплоу, унук чувеног шкотског сликара Семјуела Пеплоуа, али и многи други моји пријатељи. У Единбургу читаоци чак обилазе места која се помињу у књигама, не само серије "Недељни филозофски клуб", већ и "Шкотска улица" и радују се кад сретну праве личности које се појављују у тим делима. Пре неколико дана у једном кафеу у Единбургу, пришли су ми туристи из Америке. Било им је драго што су ме срели на месту о коме сам писао и то управо док сам ручао са једним од мојих ликова- поменутим Гајом Пеплоуом. И њима и мени је то било веома забавно.

* Ако вам је Оден омиљени песник, ко је ваш омиљени прозни писац?

- То је тешко одговорити, јер немам једног. Волим Џејн Остин, али и књижевницу Барбару Пим. Она није тако много позната, али је духовни наследник и реинкарнација Џејн Остин у 20. веку. Читам различите писце, а у последње време често се враћам Хомеру, који је изузетно богат и стоји на почетку свега што је књижевност.

* Нобелова комисија упоредила је Боба Дилана са аутором "Илијаде" и "Одисеје", називајући га Хомером наших дана. Какво је ваше мишљење о томе?

- Разумем зашто су осећали да Дилан ту награду заслужује, јер је поезију приближио веома широком аудиторијуму, тако да нисам противан њиховој одлуци.

* Можете ли да га, ипак, упоредите са Хомером?

- Различити су, мислим, суштински. Хомер по свој прилици није постојао као једна особа, склон сам да верујем да је у стварању те поезије учествовао читав "комитет", док је Боб Дилан једна особа. Додуше имали су проблем да с њим контактирају, а и да су наградили Хомера, суочили би се са истим проблемом.

* Прошле године објавили сте збирку прича "Могући развоји", које су настале на основу старих фотографија...

- Била ми је то занимљива вежба, јер сам добио шест црно-белих слика на којима су били људи о којима ништа нисам знао. На основу сваке од њих измислио сам по једну причу.

КАПЕТАН БРОДА

* РАДИТЕ много различитих ствари, које нису везане ни за вашу струку, ни за писање - проучавали сте шкотску историју, уметност, радили таписерије за Гиниса, свирате у "Ужасном оркестру"...

- Уживам у томе и мислим да су то искуства корисна за живот. Једнако темељно се и припремам за нова искуства. Последњих година допало ми се да пловим, па сам чак добио и сертификат за капетана, а упоредо сам писао књиге за децу које говоре о разним стварима које се дешавају на броду.

ЛЕПОТА

У КЊИГАМА о Боцвани, о Драгоценој Рамоцве говорим пре свега као о љубазној особи, а људи то желе да прочитају. Воле да читају о доброти, јер за њом имају велику потребу. Зашто би стално читали о насиљу и нетрпељивости међу људима? У књижевном лику доброта је лепа, а ми лепоту морамо да бранимо не само у књигама, него и у ликовној уметности.