ДА ли тероризам може бити тема комедије, питање је које поставља драмски писац Небојша Ромчевић и својим комадом "Пасивно пушење", чије је премијерно извођење било синоћ (у режији Егона Савина) на сцени Звездара театра, одговара - све може бити тема комедије! Да није реч о правом тероризму већ паничном страху од њега, гледаоцима је јасно већ на почетку представе. Главни јунак је Србин Радиша, задржан на француском аеродрому са торбом у којој је сумњив садржај: сарме за ћерку и "јарац" за кречење ћеркиног изнајмљеног стана у Паризу... Писац је имао и ту (не)срећу да ову драму, делимично, пише из сопственог искуства. Пре десетак година и сам је био ухапшен на аеродрому "Шарл де Гол" због замене идентитета.

- Пасивно пушење је, што се каже, пушење из друге руке. Кад сам грешком допао у француски затвор, највећи страх тамошње полиције био је да случајно не запалим цигарету - каже на почетку разговора Небојша Ромчевић, објашњавајући назив представе. - Па и у овом мом комаду, амерички генерал каже: "Јесам бомбардовао колоне избеглица, али никад нисам запалио на јавном месту. Моја савест је мирна". У Србији владају два закона: закон гравитације и забране пушења. Наравно, назив представе је и метафора међународне политичке ситуације у којој се наше земља налази. Што би се рекло, Европа из друге руке...

* А и метафора општег лицемерја у којем свет функционише?

- Кад сам био ухапшен у Француској, имао сам прилику да видим како изгледа Европа иза завесе. Комад говори управо о томе. О неспособности тамошње полиције, расним и другим предрасудама, огромним разликама између "дискурса" и стварности. Иначе, "дискурс" и "наратив" неке су од мојих "омиљених" речи које су данас у употреби.

* У ком смо ми данас положају, док чекамо испред завесе?

- Од 1820. године и успостављања Кнежевине Србије, покушавамо да удовољимо свима као и све друге мале државе. Сви наши политичари били су принуђени да звуче шизоидно. Да буду и за Исток и за Запад, и за демократију и за чврсту руку, и за лево и за десно. Таква је ситуација и данас. Мале државе имају осећај ниже вредности. И у праву су. На великој, светској тржници ми смо ситниш, петопарци. Али, ми смо петопарац који мисли да је новчаница од 500 евра.

* Вероватно сви "петопарци" на Балкану исто мисле?

- Балкан је веома занимљив митски простор. Невоља је што ми живимо митове, а не историју. Себе доживљавамо у реалности која нама одговара и коју сами измислимо. Ако се изузму крвопролића, Балкан је и један чаробан простор, са сплетом прелепих контраста који би били у другим околностима велико богатство различитих религија, култура, кухиња, музике. У њему је све у страсти, пуно и љубави и мржње. Овдашње земље удишу тај исти митски ваздух. Почев од Грка до Хрвата који би да буду Средња Европа, али ту више губе него што добијају. Јер, Средња Европа је бескрајно досадна сахер торта. Њена основна карактеристика је то што није ни Источна ни Западна. Дакле, без својстава.

ВИЗИОНАРИ ПЛАЋАЈУ ЦЕНУ - У нашој историји издвајају се два владара: деспот Стефан Лазаревић и Михаило Обреновић. Чињеница да је један убијен, а други проживео веома несрећан живот, цена је коју су морали да плате да би остварили своје идеје. Деспот Стефан је био меланхолик и приватно несрећан човек, а ни дан-данас се не зна ко је убио кнеза Михаила. Једино су њих двојица, по мом мишљењу, били визионари вредни памћења.

* Шта Балкан чини тако особеним?

- Био је један од најопеванијих простора и пре доласка Словена. Овде су се смењивала значајна царства и културе. Македонци, Трачани, Римљани, Византинци, Словени, Турци, Аустроугари. Свако царство остављало је темеље, мешали су се трагови, а на све то смо дошли ми... Данас, генерално, глобализација је донела исти укус на свим меридијанима. "Мекдоналдс" уз "кока-колу", први је глобални производ. Идеја глобализације је да се пониште разлике, да цео свет плеше на исту мелодију. Улазак у сложену структуру као што је ЕУ, значајни је губитак националног идентитета. Диван пример је однос хумора и политичке коректности. Више не можете да се шалите на рачун било каквих карактеристика - националних, полних, верских, мањинских, већинских. Нема шале која би "издржала" критеријуме политичке коректности. А само замислите свет без вица и хумора...

* Чему онда ми да се надамо?

- Не значи да сам против Европе у сваком смислу, наравно. Било би добро да и на Балкану постоји независно судство, тужилаштво, толеранција у дијалогу. Нажалост, нисмо у могућности да од Европе одаберемо само оно што би нам користило. Уз хранљиве материје, добићемо много и "џанки фуда" - презасићених масти и шећера.

* Уласком у сваку "велику породицу", губи се део индивидуалности и специфичности. Без чега ћемо остати?

- Није нам много тога преостало што већ сами нисмо уништили у покушају да изгледамо лепо на фотографији испред бриселске владе...Али, ништа и није вредност само по себи. Ћирилица је важна само ако се на њој нешто вредно пише. Шта добијамо у духовном и моралном смислу од онога што припада нашој традицији, мера је вредности те традиције. А ми смо имали лојалност према држави, етичност људи који државу воде, поштовање рада и ауторитета, озбиљно школство и академски живот. Дакле, неке елементе патријархалног реда - уз све оне равноправности које су постигнуте до наших дана.

ПРЕМИЈЕРА "СТАДА" - Управо је завршен филм "Стадо" за који сам писао сценарио, а режирао га је, продуцирао и игра главну улогу Никола Којо. Одавно нисмо имали овакву политичку сатиру. Фантастична је глумачка подела, а филм је безобразно искрен: говори о положају појединца који не жели нигде да припада, па се на крају прода да би преживео. "Стадо" је у фази монтаже и постпродукције, а премијера ће бити крајем новембра - открива Ромчевић. - Почетком наредног месеца очекујем и премијеру дечјег мјузикла "Тесла" у некадашњем Дому пионира. Поднаслов је "Битка на магнетном пољу", а мјузикл је режирао Ђорђе Макаревић. Такође, мој стари комад "Брод љубави" ускоро ће премијерно бити изведен у нишком позоришту.

* Каква је европска будућност?

- Излазак Велике Британије из ЕУ, свакако није ствар каприца, без обзира што су у њој остале значајне проевропске снаге. Иако је код Британаца евроскептицизам био јак, и иако су у Европи остали само док су од ње имали више користи него штете, ја већи знак упозорења од њиховог изласка не видим... Ако ти се жена исели из куће мораш се питати шта је са домом. За мене је излазак Велике Британије значајнији од пада Берлинског зида! Јер, пад Берлинског зида је био само сигнал скоре пропасти СССР, а ово је показатељ процеса дезинтеграције ЕУ који је почео и неће се зауставити. Уосталом, Грчка показује право лице европске заједнице. Она је референдумом рекла да неће да пристане на економске уцене, па је опет нико ништа није питао. Сада у власништву нема ни један аеродром на сопственој територији. Више се не договарају народи него елите, односно управни одбори банака - "бангангстери". Нико ме не може убедити да Литванија, Летонија, Хрватска могу бити у истом положају као Данска, Холандија, Белгија. Уосталом, Холандија је сама имала већи бруто национални доходак него све новопримљене чланице ЕУ заједно.

* Мапа Европе се мења из дана у дан, у сваком па и демографском смислу?

- Немамо на основу чега да предвиђамо будућност, остаје нам само истопљено олово или бацање пасуља. Не можемо ни с чим да упоредимо ову ситуацију. То што је милион Арапа дошло у центар Европе, може да значи све, а не мора да значи ништа. Да ли ће се интегрисати велико је питање. Ствара се нека нова врста људи, па и раса. Шта то значи, не знам. Да ли ће тај нови свет пристати на стара правила или поставити нова, видећемо. Можда ћемо ми из Европе бежати у Јордан или Сирију...

* Нема много разлога за оптимизам?

- Све ово о чему сам говорио, може да изађе и на добро. Ко зна? Та заоштрена биполарност између Русије и Кине с једне, и Запада с друге стране, може свашта да изроди. Јесте да смо тренутно сви у катаклизмичком очекивању, али ми смо људска бића и због тога што имамо снагу да се надамо и верујемо у сутра.