И ОВОГ септембра наша филмска и културна јавност сећа се Соње Савић, једне од најдаровитијих, најлепших и најоригиналнијих југословенских и српских глумица - да је жива, сада би имала 55 година.

Тужна и несхваћена бунтовница с разлогом, која никада није пристајала на компромис, како Соњу данас описују њене колеге и пријатељи, рођена је 15. септембра 1961. у Чачку, а преминула је 23. септембра 2008. у Београду. Иза ње је остало близу 60 филмских и ТВ улога, међу којима су и остварења која су обележила српску кинематографију - “Живети као сав нормалан свет”, “Уна”, “Чавка”, “Увод у други живот” и “Ни на небу ни на земљи” Милоша Мише Радивојевића, “Давитељ против давитеља” Слободана Шијана, “Балкански шпијун” Душана Ковачевића и Божидара Николића, “Браћа по матери” Здравко Шотра, “Урнебесна трагедија” Горана Марковића, “Танго је тужна мисао која се плеше” Пурише Ђорђевића, “Ми нисмо анђели” Срђана Драгојевића... Соња Савић била је лауреат највећих глумачких награда - Златне арене у Пули, награде “Царица Теодора”, Гран прија “Ћеле-кула”... За улогу кафанске певачице у антологијском филму “Живот је леп” Боре Драшковића, 1985. добила је Специјалну награду жирија у Венецији.

Велики успех из 80-их година, када је била и један од најавангарднијих представника београдске културне сцене није се, нажалост, наставио - током 90-их све мање се појављивала на филму, али је постала активна као редитељка - снимила је “Први српски техно водвиљ”, “Супернаут - Београд андерграунд”, “Плеј”, и последњи филм “Шарло те гледа”.

Велики повратак на глумачку сцену уследио је са филмом “Хлеб и млеко” словеначког редитеља Јана Цвитковича, који је 2001. награђен “Златним лавом” у Венецији. Са Цвитковичем је 2005. сарађивала и у хорору “Од гроба до гроба”, где је такође играла главну улогу, и то је био први словеначки филм приказан на фествивалу у Сан Себастијану. Последње улоге остварила је у ТВ серији “Вратиће се роде” Горана Гајића, филму “Принц од папира” Марка Костића, и у хорор комедији “Забрањена љубав” Момчила Прерадовића. Она је премијерно приказана после Соњине смрти, јуна 2009.

Праву посвету Соњи Савић дао је редитељ Милутин Петровић 2005, у филму “Југ-југоисток”, који је снимио о њој. У његовој причи игра главну јунакиња, глумицу која долази из Словеније и зове се Соња Савић.

Можда не бих била глумица када бих поново почињала, али бих свакако била слободни уметник. То сам и сада, и признајем да је у овим годинама та “титула” тешко бреме. Данас живим у затвореној зони Интерпола, у естетском, духовном и животном погледу ја сам сама. Аутентичност персоналног сретања са људима, са њиховом музиком, филмовима и књигама, мој је најинтимнији олтар и моја монашка цивилизација. А некада сам хтела и да се удам, да будем конзервативна, да имам децу...”, говорила је Соња Савић. 


Сцена из филма "Живот је леп"

СЛУЧАЈ БАРЕС

На 28. Меморијалу Надежде Петровић, редитељ Бојан Ђорђев, који је некада блиско сарађивао са Соњом Савић, вечерас ће премијерно представити поставку позоришне представе, по тексту чији је један од аутора била и Соња. Овај рад, под називом Интерактивни сценски догађај - “Случај Барес”, као део поставке овогодишњег Меморијала, биће изведен и снимљен у Дому културе у Чачку. Од недеље, 25. септембра, овај рад улази у поставку Галерије “Надежда Петровић” као видео-инсталација.

- Имајући у виду концепт овогодишњег Меморијала, као и Соњин ауторски рад који је повезивао алтернативно позориште и видео, на овај начин “Соњин септембар” постаје део Меморијала Надежде Петровић, и на симболичан начин повезује две уметнице које су, свака у своје време, померале границе уметничког израза и инспирисале нове генерације - изјавио је Предраг Живковић, директор галерије.

Сцена из филма "Урнебесна трагедија"

ЖИВОТНИ ДЕКАДЕНТ

Живот и каријеру Соње Савић интензивно је обележило дружење са генерацијом музичара “новог таласа”, пре свега бендом “Шарло акробата”, којима је посветила филм “Шарло те гледа”. Са Миланом Младеновићем, фронтменом групе “ЕКВ” играла је у филму “Црна Марија”, а трагичан печат на велико пријатељство оставиле су смрти чланова ове групе.

- Ја сам животни декадент, јер стварност и ја немамо додирних тачака. Данас је нацизам у моди, што значи да мораш да си насмејан, здрав, обучен и “напумпан” силиконима, док ја једем парче хлеба раздељено на четири дела - говорила је Соња.