ИЗАЗОВ који се нашао пред аутором мултимедијалне изложбе "Свети Сава Српски", музејским саветником др Андрејем Вујновићем, коју ће сутра у подне у Историјском музеју Србије отворити патријарх Иринеј, био је велики. Ваљало је представити најзначајнију личност наше историје и културе, приближити његов световни и духовни пут, осветлити значај који је имао, а да за то објективно постоји веома мало аутентичних експоната, сачуваних предмета који су му припадали, које је додиривао.

- Питање је да ли је један, или ниједан његов аутентичан предмет сачуван, један или ниједан аутограф од списа којима је Свети Сава несумњиви аутор - објашњава Вујновић за "Новости". - Од ствари за које са поузданошћу може рећи да су му припадале у поставци ће бити архиепископски штап који се чува у Милешевској епархији, а позајмили смо га за почетни период трајања изложбе. Иако нема његових личних предмета сачувано је оно што је градио и гледао. То су наши још добродржећи сакрални објекти - Хиландар, Студеница, Жича, Милешева, али и Пећка патријаршија, подигнута по Савином пројекту и концепцији, али после његове смрти.

На основу вишегодишњег ауторовог истраживачког рада изложба ће великог просветитеља, утемељивача наше државе и цркве, представити кроз архивску грађу, копије фресака и икона, фотографије задужбина, али и интерактивне мапе Савиних путовања и документарне емисије о средњовековним споменицима чији је био ктитор. За своје задужбине Свети Сава ангажовао је најбоље светске, у то време византијске, градитеље и сликаре.

- Урадио је две значајне ствари у смислу "посрбљавања" тог византијског сликарства: наставио традицију свог оца Стефана Немање, који је на цркве српске стављао српске, ћириличне натписе и то у камену и оно што је капиталније унео је српске теме у уобичајени византијски иконографски програм - наставља саговорник. - Тако да не само што је неизмерно заслужан за то што је његов отац проглашен светим Симеоном Мироточивим, што је установио и одржавао његов култ, већ и због тога што је у цркве уносио приказе његовог живота.

ЛИК И ЛИЧНОСТ НА основу ликовних приказа савремени научници закључују да је био високог раста, широких, мало спуштених рамена, издуженог лица, са високим челом, скоро орловским носом, танким уснама, дужим ушима и - што је посебно наглашено - очима "које гледају и зраче светлост" - пише између осталог Андреј Вујновић у каталогу изложбе. - Списи Светог Саве откривају да је поседовао "речитост и велику лакоћу у развијању основне мисли". У писмима и беседама се показује као осећајан човек питомог карактера.

Наш саговорник сматра да историјски извори, посебно хагиографије настале у Савино време, дају јасну, веродостојну и живу слику његове личности. И он сам је понекад писао о себи, чак критичније него његови савременици, сматра Вујновић:

- Савине животописе не треба читати само због факата, већ због поука које доносе. Савин карактер открива нам га као човека који увек тежи неким вишим вредностима. У нашој фолклорној свести он је, са друге стране, нарастао у хероја цивилизатора, попут египатског Имхотепа или грчког Прометеја, који је људима донео ватру. Међутим, у моменту када је нестала врхунска српска култура са пропашћу државе, и када је Савин лик препуштен метаморфозама народне свести свашта му се ту дешавало. Сава, којега су црквени писци препознавали као просветитела који у неоплатонистичком смислу људе просветљава како би били чисти пред Богом, како би се он огледао у њиховој души, у једном моменту постао је, у предању, чак и неко ко је спреман да нанесе и зло.

Због величине историјског значаја његове личности, аутор изложбе о Светом Сави, ипак, наглашава да је реч само о "уводу у Светог Саву". У оквиру изложбе ће бити расветљен и један сегмент о коме се ређе јавно говорило, а то је како је Сава био прихваћен код других народа:

- Његов значај код Руса је био изузетно велик, код Бугара, такође - тврди Вујновић. - Румуни су своју прву, нововековну академију назвали по Светом Сави. Овом поставком нисмо улазили у нешто што је двосмислено или нејасно. Трудили смо се да дођемо до реалног Светог Саве, који је не само истинитији него, мислимо, и бољи од оног "накинђуреног", популарно-литерарног коме је народна или уметничка машта свашта додавала.

ТРИ ПОРТРЕТА

ВУЈНОВИЋ скреће пажњу на то да постоје две фреске које су рађене према његовом лику за живота, она чувена из Милешеве и један портрет из параклиса Светог Симеона у Студеници. Постоји још један портрет, који је највероватније рађен према аутентичним картонима (шаблонима насталим у току Савиног живота), а то је његов лик у северној капели Сопоћана, посвећених Светом Симеону Мироточивом. Наравно, Милешевски је најприсутнији и најчувенији.