Дипломирани глумац Младен Миљковић, јавности познат по улози конобара Радише из серије „Звездара“ Драгослава Лазића. После дипломирања вратио се у родни Свилајнац, где се професионално бави глумом. Како каже, глума га није напуштала од вртића.

- Глума ме је привукла још од вртића. Нисам знао да дефинишем то осећање, само сам се забављао. У основној школи постајем члан драмске секције, а у средњој и драмског студија. Због превелике љубави према глумачкој трансформацији која ме није напуштала, одлучио сам да се професионално бавим глумом - каже Младен на почетку нашег разговора за „Новости онлине“.

Како би спремио пријемни испит помагала му је глумица из Нишког позоришта Јасминка Хоџић. Положио је и уписао Факултет уметности у Приштини са седиштем у Звечану. Дипломирао је у Београду са представом „Бечка столица“ у класи професора Дејана Цицмиловића. Представе које је играо са колегама, освајале су и награде.

- Наша испитна представа на трећој години, „Сан летње ноћи“ Вилијема Шекспира у којој сам играо Егеја и Вратила, освојила је на „Урбан фесту“ у Нишу, 2012. године, награду за најбоље глумачко остварање. Учествовала је и на „Стеријином позорију“ у Новом Саду.

Затим је уследила и прва филмска улога.

- Играо сам у студентском краткометражном филму Радише Цветковића „Преображење“, који говори о пару који се среће и губи у лавиринту својих специфичних односа, сатканог од узајамности и отуђености. Леп је осећај играти са колегиницом из класе Наташом Станковић.

Популарност му је донела и улога у серији „Звездара“ Драгослава Лазића која је емитована на телевизији „Пинк“.

- Појављујем се у две епизоде, као занимљив и духовит конобар Радиша. Имао сам неколико комичних сцена са Аљошом Вучковићем и Весном Чипчић, који су ми пуно помогли на сету. Велика ми је част што сам радио са Лазићем, он је срдачан, диван човек и велики професионалац.

Младен није одбио ни да сними сиријску рекламу, чија је продукција била холивудског типа.

- Нисам се двоумио, прихватио сам позив да играм главну улогу у сиријској реклами. Организација, продукција, редитељ и остала екипа су били веома професионални, као и људи из Србије. Снимали смо на неколико локација у Београду, а главна база је била у Раковици на Каменолому.

Поучен искуством, професора Цицмиловића, затим других редитеља са којима је радио. Младен се враћа у Свилајнац, како би младима открио тајне дасака које живот значе.

- Прво сам 2012. године покренуо драмски студио „Ммаска“ у Кушиљеву, кроз који је прошло много деце, који су данас већ изграђени глумци. Почетком године драмски студио је прерастао у омладинско – аматерско позориште „Ммаска“.

Млади су ту да глуме, али и да шире хуманост и помажу онима којима је помоћ потребна.

- Позориште мора да дише једним плућима, а глумци морају да буду хумани. Наше позориште је до сада прикупљало новац од продатих карата, за поплављен вртић у Свилајнцу, затим за доделу новогодишњих пакетића социјално угроженој деци, представом „Новогодишња чаролија“. Новац од продаје књиге на промоцији нашег песника и глумца Стефана Лазаревића допринео је лечењу једног дечака. Такође представа „Зелена планета“ Леле Стојановић, покушала је да подигне свест о очувању природе.

Сезона је завршена првим мјузиклом „Повратак у Оз“ који је одигран више пута, и за госте из других места, а не само за децу из Свилајнца.

- Радили смо професионално, и поред одличног текста, труд је уложио и музички студио Вука Старинца, као и екипа глумаца, плесача, као и костимограф и шминкер. Част нам је што смо мјузикл извели као део програма на затварању манифестације 21. „Синђелићеви дани“ која се традиционално одржава у Свилајнцу.

Ових дана глумци иду на заслужену паузу, а Младен наставља да на најбојли начин користи свој глумачки позив.

- Поред позоришта ангажован сам и на анимацији деце у Природњачком центру у Свилајнцу, где такође играм и представу за децу „Максина лабараторија“, која има едукативни и промотивни значај за ову институцију. Пауза у позоришту ће трајати до септембра, а након тога нашу публику очекује велико изненађење - прича Младен, затварајући фасциклу на којој стоји Шекспирова мисао, да је читав живот позорница.