УМРЕЖЕН, наравно, већ обавестих драге ми људе да ће се, ових дана, моје песме звати ДЕСАНЧИЦЕ! Наградом њена имена, озваничен сам као песник у роду нашему. Гордост ми је забрањена, ал малчице шепурења само је наглашење колико љубави и поштовања имах за њену личност, стваралаштво, за отменост, племенитост, благост ... али и тврда животна начела у тешким часима - каже за “Новости” песник Момчило Мошо Одаловић, поводом награде “Десанка Максимовић”, која ће му сутра бити свечано уручена у Бранковини.

Признање које додељује Задужбина велике српске песникиње припала му је за целокупно дело и укупан допринос српској поезији за децу.

Већ четири деценије исписује топле стихове, праву поетску енциклопедију детињства. Иза себе има двадесет седам песничких збирки, међу којима су “Врло важно”, “Од амебе до бебе”, “Мама је глагол од глагола радити”, “Друже тата, кућни команданте”, “Рече ми једно дијете”, “Косовчице”... Добитник је свих важних награда за дечје песништво. Рођен је у Старом Грацком, у “Јединству” је радио као новинар, уредник “Јединства за децу” и главни уредник “Ђурђевка”, а од 1994. живи у Смедереву, као слободни уметник.

* Шта памтите из честих сусрета са Десанком Максимовић. Где сте се најчешће виђали?

- Да споменем Песничке сусрете “Лазар Вучковић” на Косову. У двадесетак година, већи део програма пред децом - Десанка редован гост, ја водитељ програма: Приштина, Призрен, Средска, Штрпце, Зубин Поток, Грачаница... Потом - на “Змајевим играма”, “Горановом прољећу”, до Марибора, рецимо... И напричали се, богме. Ја њој о Косову, она мени о слутњама, страховима.

СЛИКАЊЕ НА НЕРВНОЈ БАЗИ * КОЈЕ место у вашем стваралаштву заузимају слике, илустрације, скулптуре, фотографија?
- Некад се за људе од више дарова говорило многосвећњак, и нека буде тако за оне богомдане. У нас би се рекло “свашточиња”, али не у погрдном значењу. Најпре, уз оца столара, сви смо, мислим на браћу, били добри столари. За сликање, илустровање, говорио бих да то радим “на нервној бази”, па ме прекорио Душко Трифуновић: “Немој тако, стари мој! Ако кажеш да не ваљаш, сви ће ти повјероват... а ти то добро радиш!” Хвала му!

* У чему лежи тајна доброг писања за децу?

- Да се пошалим мало. Тајна није у радној соби и шареним свескама и оловкама у боји - да деци украсимо дане. Имам религиозно полазиште. Срочих негде: колико дара, толико жара, односно стваралачког темперамента. Дакле, дато нам рођењем! И Десанку, негде у некој школи, приупитала деца: - Зашто сте одабрали да будете песник?! Наивно, симпатично, а Десанка ће, искључиво: - То је мени моја мајка дала!

* У вашем опусу мајка има посебно и изузетно место, као у чувеној песми “Мама је глагол од глагола радити”...

- Лепа је околност да се у нашем лепом језику “брачним завршецима” дивно сусрећу мајка и бајка. Да, али то је она готованска рима, варљива и лажљива у овим жалостивим временима. Мене је однеговало сиротињство. У мојих родитеља десеторо деце - пет кћери и пет синова! Хајде, Одаловићу, ако те мајка родила, римуј мајка-бајка. Нека ова лака (добронамерна) рима остане деци у литерарним секцијама. Понекад ме, због “Мама је глагол...” и неких сродних песама, зову “мамски и дечји песник”. Симпатично ми.

* Где налазите надахнуће за писање?

- Вaљало би некако искључити спољни свет - и земаљска и небеска дешавања (непогоде), па се понадати надахнућу. Но, мојој моћи све је недоступно; отказало и дугме и даљински. Као раноранилац, дуго сам писао песме наште срца; понекад се с песмом будио, а сада, ево да употребим земљоделатни израз, грабуљам јутарње информације, пластим их, садевам... до пуне гуше и болне душе.

* Какви су нам данас културни и духовни оријентири, како се бринемо о васпитању и образовању младих?

- Сигнализација и оријентири у саобраћају су конкретна и корисна појава. Што се културе и духовности тиче, страхујем од дезоријентира, односно политичког поентилизма из Брисела. Тачка по тачка: поентилизам! Нови уметнички правац оробљавања малих земаља. Образовање младих људи је трагична појава!? Сваке године десетине хиљада образованих одоше на Запад, а не можемо их учити чобанлуку, такве смо школе одавно погасили.

* Дуго сте већ у Смедереву. Како су напуштање косовског завичаја и невоље сеоба утицале на ваше стваралаштво?

- Сеобом, сви оријентири (и стране света) остану у родном месту, ма куд се кретао. Као дечјем песнику, остаје ми само да прикупљам сличице из ретровизора сопственог, тамошњег детињства у Старом Грацком код Липљана - уз Ситницу, при Голеш планини...