УЗ мелодије песама "Један дан живота", "Мама Хуанита", "Болујем ја", "Тихо ноћи", "На те мислим", "Што се боре мисли моје", отпратила је данас тужна поворка свог вољеног Маринка Маџгаља до његовог коначишта на Новом бежанијском гробљу.

Над вечном кућом омиљеног глумца пријатељи су се још једном сетили "Макија, душе која је своје земаљске дане посветила људима, доказујући им колико живот може бити леп", уметника чији је таленат био "ван простора и времена". Тај је дар развијао од дечачких дана па све до стицања заслуженог професионалног признања, онако "разбарушен и лепршав, каквим га је бог дао". И премда је као уметник тек требало да досегне зенит, сви који су осетили ширину његове душе памтиће га као "шмекера старог кова", као човека који се није штедео.

"Бити највећи када је натеже, то могу само најбољи", речи су којима је Маринков пријатељ испратио Макија на неке небеске сцене.

Неколико часова пре тога, на сцени Маџгаљевог Атељеа 212, уз пробране снимке његових незаборавних улога, десетак најближих сарадника, колега и пријатеља опростило се од Маринка, говорећи о његовој огромној машти и заиграности, глумачкој интелигенцији и интуицији, непоновљивом, раскошном, нежном и племенитом таленту поред ког су и сви они расли...

Пријатељица још од студентских дана Тамара Крцуновић захвалила му се за многе дивне тренутке, али и за то што је њима, својим колегама, постављао стандарде, а глумица Јелена Ђокић открила је да су људи из професије међу собом Маринков начин, систем и стил игре, особен и јединствен, назвали "маџгаљизација".

ДУГА ПОВОРКА Маџгаља су до вечног коначишта отпратиле бројне колеге, чланови породице, девојка Лана Секулић, а најближи пријатељи познатог глумца Лазар Ђуровић и Саво Франовић носили су крст, док је његова другарица Маја Ђиновић носила Маринков портрет. У поворци су за њима ступали Огњен Амиџић, глумци Тамара Крцуновић, Ненад Јездић... Нешто даље од својих колега била је и бивша супруга Маринка Маџгаља, Дубравка Мијатовић а у пратњи су били и Милан Калинић, Мина Лазаревић, Петар Стругар, Олга Одановић, Марко Кон, Нигор и Тијана Дапчевић, Милан Ђурђевић, Мима Караџић...

- Глумио си белине и оно између редова, а са редовима се поигравао и без устезања их богатио и стварао живот животнији од живота самог - рекла је Ђокићева, додавши да је Маринков циљ увек био да измами осмех, како од публике тако и од партнера.

Александар Срећковић, Гордан Кичић и Андрија Милошевић су истакли да Маринко за њих и даље живи и да ће живети уз одјеке њиховог заједничког смеха, али и смеха из грла непребројне публике. Живеће и кроз "форе" које су колеге "крале" од њега. И Маринков велики пријатељ и колега с оне друге, певачке "стране", друга половина дуа "Фламингоси", Огњен Амиџић, одбија да поверује да више нема "вероватно најсвестранијег и најталентованијег човека ког сам познавао".

Публика је у Атељеу видела и Маринкову изведбу песме "Крадем ти се у вечери ране", коју је снимио за потребе серије "Рањени орао". Будући да је глумац обожавао музику и "знао све песме овога света", како је Кичић констатовао, његови родитељи су изразили жељу да на комеморацији буду приказани управо ти "музички" инсерти, попут Маринковог извођења песме "Откад те нема" Зорана Симјановића за представу "Мале тајне" Горана Марковића, последњу премијеру коју је одиграо. По жељи Маџгаљевих родитеља, приказана је и нумера "Свадбарским сокаком", изведена у представи "Брод плови за Београд", у којој је Маринко играо више од 20 година са Горицом Поповић.

Сви учесници комеморације иступили су на крају заједно на сцену и испратили Маринкову песму уз тапшање, које је уз подршку препуног гледалишта прерасло у вишеминутни аплауз, последњи који је са сцене Атељеа испратио бравуре Маринка Маџгаља.



Комеморација тридесетседмогодишњем глумцу одржана је раније у току дана у Атељеу 212 на Великој сцени "Мира Траиловић".

Да подсетимо, познати глумац умро је у суботу после дуге борбе са раком панкреаса.