Олга Јеврић код Хенрија Мура

НИЈЕ лако створити уметничка дела која остављају утисак као да су их истрошили време и природа, али Олги Јеврић је то пошло за руком, пише “Гардијан”, најављујући изложбу скулптура наше вајарке која ће у среду бити отворена у престижном Институту “Хенри Мур” у Лидсу. Овом поставком британској публици биће представљено десет њених скулптура из Легата Олге Јеврић у САНУ, три изложбена каталога која су део архива Легата, али и једно дело које баштини Музеј савремене уметности у Београду.

- Настале од мешавине цемента и гвоздене прашине, инспирисане временом нагрижених, средњовековних балканских надгробних споменика, њене креације далеко су потпуније од радова британских савременика какви су Мур или Хепворт - оцењује “Гардијан”. - Арматуре налик кавезима обухватају компактне, супротстављене масе које делују као да су еродирале под утицајем ветра и мора и претвориле се у застрашујуће форме.

Иницијатива за ову изложбу потекла је од Института “Хенри Мур”, објашњава Жаклина Марковић, кустос Легата у САНУ:

- Показали су велико интересовање за стваралаштво Олге Јеврић и жељу да њен рад представе публици у Великој Британији. Лично бих се усудила да кажем да није необично што Институт “Хенри Мур” организује изложбу једне од водећих уметница 20. века. Српска уметност се поново нашла у истој равни са европском и светском уметношћу - сматра Марковићева.

Фондација “Хенри Мур” покрила је и све трошкове транспорта, осигурања и постављања архивског материјала. Безбедносне мере у Институту одобрене су од стране саветника за безбедност при британском Већу за музеје, библиотеке и архиве, а наглашено је, додаје саговорница, и да је Фондација осигурана преко чувене куће “Лојд” из Лондона.

- Oва студијска изложба обухвата период када је уметница направила серију скулптура, “Предлога за споменике”, монументалне форме и изражајне снаге - прича Жаклина Марковић. - Све њене скулптуре са оваквим називом имају меморијални карактер. Дела су настајала у послератном периоду, када су постојали национални конкурси за јавне споменике. Известан број радова замишљен је за конкретне локације. Тако је циклус “Предлога за споменике” започет скулптуром “Стећак”, која је била предвиђена за Прокупље. Следе предлог за споменик борцима у Нишу, споменик отпора у Ади, споменик совјетским ратним ветеранима на Авали, предлог за споменик “Бубањ” у Београду.

Од ових споменика ниједан није изведен и поред чињенице да је за поједине била награђена. Разлог томе је, предочава кустоскиња Легата Олге Јеврић, што није пристајала да “такве хумане садржаје искаже у облику конвенционалних стандарда”:

- Сви су остали у мери њене шаке, како је волела да каже.

Наша велика скулпторка, према речима саговорнице која је са њом имала и близак лични однос, није налазила ослонац у постојећим туђим делима. Инспирацију је налазила у природи, њеним законитостима и облицима, посматрајући међуљудске односе као облик живљења. Тврдила је да је највише научила у Музеју историје природе.

- Дела са ове изложбе су стварана у другој половини 20. века - наставља Жаклина Марковић. - Препознатљива и посебна у свом изразу, Олга Јеврић истраживала је нове тенденције у скулптури, с наглашеним личним изразом. Настојала је да утврди своје право на сопствени поглед. Веома смело и одважно упуштала се као мало ко раније код нас у апстрактни свет уметности. Апстрактна уметност јој је помогла да искаже оне сложене доживљаје, емоције, искуства и мисаона кретања што не би могла исказати путем фигурације.

У Институту “Хенри Мур” дела Олге Јеврић биће изложена до 17. априла, а кустоскиња њеног легата верује да ће и Београђани имати прилику да виде “репризу” поставке из Лидса.

СПРЕМНЕ ЗА ИЗЛАГАЊЕ

КАКО би у Легату Олге Јеврић у САНУ спровели до краја заштиту онога што баштине и припремили дела не само за изложбу у Институту “Хенри Мур” већ и за сталну поставку, у 2015. је звршена комплетна конзервација скулптура малог и средњег формата, од укупно 147 остварења.

- Скулптуре су први пут од добијања биле у процесу конзервације и рестаурације, након чега су очишћене и стабилизоване - каже Марковићева.