ГОСТ Београда ових дана је Тома Енаке, један од најпознатијих филмских и позоришних редитеља из Румуније, глумац, продуцент, песник, преводилац, и један од најизразитијих представника цинцарских стваралаца.

Нашој публици Енаке се представио режијом првог филма на цинцарском језику, који је у петак, 29. јануара, приказан у Музеју југословенске кинотеке. Реч је о документарцу "Цинцари: Од славних Манакија до 'Нисам славан, али...'". Он је режирао и написао сценарио и за први уметнички играни филм на цинцарском језику "Нисам славан, али сам Арман (Цинцар)", који му је донео награде на светским фестивалима посвећеним филмским остварењима на мањинским језицима. Овај филм био је приказан 23. маја 2014. у Југословенској кинотеци поводом Националног дана Цинцара, али он тада није био присутан. Енаке је сада стигао у Београд на позив српско-цинцарског друштва "Луњина", а документарац који смо видели позван је и на овогодишњи фестивал у Венецији, где ће бити приказан у оквиру програма "Недеља филма".

- Данас не постоји статистика готово ни у једној држави, осим у Македонији, колико има Цинцара у свету, јер Цинцарима није ни дата могућност да се национално изјасне. Они који, рецимо, живе у Грчкој подводе се под грчку националност, они у Мађараској постају Мађари, и тако редом. Многе нове генерације Цинцара које пристижу не знају ни своје порекло, ни свој језик, а поготову се мало зна о савременом стваралаштву на цинцарском језику, нарочито у области филма, позоришта и књижевности - каже Енаке. - Требало је разуверити скептике који сматрају да је цинцарски језик анахрон, бескористан и употребљив само за интерну комуникацију, што је била врло храбра авантура. Ту скепсу почео сам да рушим најпре превођењем и постављањем класичних комада Голдонија и Молијера на цинцарском језику. Ове представе показале су се као културни догађаји не само у Румунији, него и на гостовањима у Европи.

КРСНА СЛАВА СРПСКО-ЦИНЦАРСКО друштво "Луњина", чији су чланови и многобројне личности из нашег јавног и културног живота које се изјашњавају као Цинцари, обележава данас своју крсну славу Светог Атанасија Великог у Вазнесењској цркви у Београду.

Према Енакеовим речима, његова жеља је очување и афирмисање културе, језика и традиције Цинцара, аутохтоног народа који је у овом делу Европе оставио изванредне трагове, поготову код нас - Цинцари су били носиоци економске модернизације у Србији средином 19. века. Њихово познавање међународне трговине, језика, математике, њихова писменост и књиге обележили су културни живот Београда и Србије.

ПОКАЖИМО СВЕТУ ДА СМО ТУ

- Данас се о Цинцарима, нажалост, мало зна, и још мање говори, и зато можда треба опет подсетити, поготову нове генерације које долазе, да су, примера ради, задужбине Илије Коларца и Николе Спасића, као и многобројне задужбине у Земуну вашем граду оставили Цинцари. Ми немамо никакву другу амбицију осим да сачувамо свој културни, национални и језички идентитет, да покажемо свету да још постојимо, да смо ту и да стварамо. Због тога желим да направим једну виртуелну републику Цинцара и виртуелну библиотеку, без обзира на то да ли нас у свету данас има два милиона или пет - истиче Тома Енаки.