У КЊИЗИ “Вукова задужбина у ХХ и ХХI веку” Славко Вејиновић је представио не само историјат ове значајне културне институције, већ и целокупну њену веома разгранату делатност.

Задужбина је оснивана два пута, најпре 1938, када је око ње била окупљена тадашња интелектуална елита. Колики је значај био дат том догађају, сведочи и чињеница да је за председника УО изабран Александар Белић, председник Српске краљевске академије, за његовог заменика др Драгослав Јовановић, ректор Београдског универзитета, за секретара др Милош Московљевић, а за благајника др Милан Ст. Протић, главни директор Народне банке Краљевине Југославије.

Угашена је почетком Другог светског рата, а други живот је започела тек 1987. Међу онима који су јој поставили нови темељ, били су Душан Чкребић, Гвозден Јовановић, Милан Ђоковић, први председник, Дејан Медаковић, који је био председник до смрти, и многи други. На Оснивачкој скупштини остале су забележене речи Никше Стипчевића, тадашњег декана Филолошког факултета:

- Вук нам, номинално, тестаментом, није оставио ниједну зидану грађевину, нити кесе злата које бисмо на ползу народну имали користити. Али његово моћно дело је задужбина која живи у свима нама, а узвратна задужбина коју желимо подићи оснивањем Вукове задужбине је настојање да се вуковско језичко и културно преображење преобрати још темељнијим пристанком да му се додају и нови садржаји. Оснивачи “чине добро - добра ради”.

Посебни одељци у књизи посвећени су “Даници” и “Даници за младе”, листу “Задужбина”, едицијама “Синтезе”, “Научна издања”, раду на Сабраним делима Вука Караџића, као и Трибини, Вуковом читалишту, бројним Задужбиним огранцима. Посебна вредност књиге, истиче резензент др Миодраг Матицки, јесте каталог сталне музејске поставке “Дарови Вуковој задужбини”, као и “Историјат Дома Вукове задужбине”, најлепше и најстарије сачуване зграде на Теразијском гребену.


ПРОЈЕКАТ "СИНТЕЗЕ"

АУТОР ове књиге Славко Вејиновић посебно истиче рад на пројекту “Синтезе”, посвећен културама појединих заокружених просторно-културних целина. Тако су објављени “Старо српско рударство”, “Срем кроз векове”, “Банат кроз векове” и “Бачка кроз векове”, а започет је рад на зборнику “Шумадија кроз векове”.