И ПОРЕД чињенице да је поживео само 40 лета, Димитрије Аврамовић (Шајкаш, 1815, Нови Сад, 1855) снажно је утицао на развој српске културе и уметности 19. века. Био је веома угледан и цењен уметник, свестрано образована личност - сликар, писац, преводилац и карикатуриста.

Историја уметности памти Аврамовића као зачетника романтизма у српској ликовној уметности и као једног од најбитнијих представника назаренског стила у црквеном сликарству. У периоду од 1841. до 1845. осликао је иконостас и зидне композиције у Саборној цркви у Београду, затим иконостас и зидове Карађорђевог храма у Тополи и фрушкогорског манастира у Врднику.

Портретисао је неколико значајних личности свог времена, а најпознатији су портрети - Вука Караџића и Симе Милутиновића Сарајлије.

Ликовно образовање стекао је на Академији код Леополда Купелвизера у Бечу, од 1836. до 1840, а неки подаци говоре да је похађао и приватне часове код Фридриха Амерлинга. У том периоду упознао је многе српске интелектуалце, а много је држао до пријатељства, наклоности и савета Вука, Јована Стерије Поповића и Јоакима Вујића.

- По завршетку студија, Аврамовић се вратио у Кнежевину Србију, али у Београд, што је било кључно за његов уметнички рад - каже Станислава Јовановић, историчарка уметности из Новог Сада. - У Београду и у осталим деловима Србије у то време подизане су многе цркве, а Аврамовић је из Беча донео нови стил у црквеном сликарству. Његов рад на осликавању Саборног храма сматра се револуционарним подухватом.

Упоредо са сликањем, Аврамовић се бавио писањем и преводилаштвом. Са десетак чланака о проблемима уметности, објављених од 1843. до 1845, дао је подстицај развоју теорије ликовне уметности код Срба и подршку формирању историје уметности. Аутор је и првог познатог предлога за оснивање сликарске школе у Србији, који те 1845. ипак није био реализован.

Залагањем тадашњег министра Јована Стерије Поповића, 1847. добио је 150 дуката да походи Свету Гору. Исте године изабран је за почасног члана Друштва србске словесности, поставши тако први српски уметник којем је указана ова част.

У књигама "Описаније древности србске у Светој (Атонској) Гори" и "Света гора са стране вере, художества и повеснице описана Димитрием Аврамовићем живописцем" Аврамовић је дао први исцрпан преглед историје Атоса и тамошњих манастира. Нарочиту вредност има његов препис Немањине Хиландарске повеље. Тиме су практично иницирана каснија истраживања Хиландара.

Аврамовић је и зачетник првог српског уметничког лексикона. Њему се приписује и прва позната полемика у српској ликовној критици - расправа са Живком Петровићем у листу "Седмица" 1854. године.

Био је истакнути члан Матице српске, а у политичкој борби свога времена обележеног револуционарним догађајима и мађарском буном, Аврамовић је учествовао цртајући карикатуре и тако постао зачетник карикатуре у Србији. Био је заљубљеник у царску Русију. Вест о смрти руског цара Николаја Првог толико га је шокирала да се разболео, пао у постељу и убрзо преминуо.

Осим у храмовима, дела овог изузетног уметника чувају се у београдском Народном музеју и у новосадској Галерији Матице српске. Због свеукупног доприноса у српској уметности, име Димитрија Аврамовића носе по једна улица у Београду и Новом Саду, али не и у његовом родном Шајкашу.

СКИДАЊЕ С КРСТА

КОЛЕКЦИЈУ Адамовићевих портрета, цртежа и религиозних композиција Галерија Матице српске недавно је употпунила сликом "Скидање с крста" из 1833. године.

- У марту, на трибини посвећеној Адамовићевом рођењу, јавили су нам се уметникови рођаци који су до сада генерацијама чували то платно и понудили нам откуп - каже управница ГМС Тијана Палковљевић Бугарски.