Књига Лепенски вир: Живот древних риболоваца

БИЛИ су високи и мишићави, имали су здраве зубе, изражене вилице, наглашене надочне лукове и грубље црте лица. На одећу од животињске коже пришивали су украсне перле од зуба шарана, а рибу су ловили у снажним и опасним вировима Дунава...

Ово и све остало о животу и култури древних становника Ђердапске клисуре, приказао је археолог др Душан Борић у богато илустрованој књизи "Лепенски вир - насеље дунавских риболоваца", у издању "Креативног центра", која је на Сајму добила награду за дечју књигу године.

Борић је докторирао на Кембриџу, са темом Лепенског вира (мезолита и неолита Ђердапа), од 2009. предаје праисторијску археологију на универзитету у Кардифу, а ове године гостујући је предавач и на универзитету у Питсбургу.

- Римски локалитети можда имају већу пажњу медија, али Лепенски вир је један од најважнијих у овој земљи и у Европи, па је ред да наша деца много више знају о њему. Ове године навршава се 50 година од почетка истраживања на овом локалитету - каже Борић за "Новости".

У светским уџбеницима, по његовим речима, Лепенски вир се појављује као несвакидашњи и кључни локалитет, када је у питању период прелаза из ловачко-сакупљачких у прве земљорадничке заједнице:

- Постоји читав низ других локалитета, али Лепенски вир сажима есенцију тог мезолитско-неолитског постојања у Ђердапу и врло је упечатљив, посебно када су у питању облуци од пешчара, који су обликовани у облику хибридних, људских и риболиких бића или трапезоидне грађевине, које су направљене са кречњачким подовима и огњиштима.

Као и претходне из едиције "Овако се живело", ова књига успева да помири научну ригорозност и штиво за лаичку публику. Термини су појашњени до краја, а аутор истиче помоћ уреднице Милене Трутин, која му је указала да "не треба претерано гушити људе са детаљима који су научницима непоходни".

Оцењујући садашњи живот научника у Србији, Борић истиче да људи често кукају и говоре да нема пара за науку, али и да је Србија мала и релативно сиромашна земља:

- То не може преко ноћи да се промени и средства за науку увек ће бити ограничена. Али, држава континуирано даје за истраживања. Виминацијум или Винча су добили огромна средства у протеклих десет година. Млади научници одлазе одавде пре због тога што систем у науци и у осталим стварима не функционише. Више бих критиковао моје колеге и начин на који овде раде. Често не постоји стратегија, него се копа да би се копало. Може свашта и тако да се нађе, али не постоји јасан план шта треба радити, где су приоритети, који локалитети завређују фокус... Мали новац који постоји могао би боље да се искористи и да се не расипа на низ мањих пројеката који немају толики значај.

СВАКОДНЕВНИЦА

У КЊИЗИ "Лепенски вир" се реконструише изглед кућа, начин облачења и исхране, стратегија рибарења, ритуали.

- То је важна тема у науци: да се не фокусирамо само на најважнија достигнућа одређеног периода, или на оно шта су радили краљеви или шамани, него на свакодневицу обичних људи, да се реконструише њихов живот у прошлости - каже Борић.