На чају код Белића

ПОСЕТИОЦИ који се вечерас упуте на отварање изложбе Милије Белића, већ на вратима Галерије "Њу момент" мораће да прођу кроз "Капију", нову скулптуру овог мултимедијалног уметника. Белић, који је докторирао естетику и науку о уметности на париској Сорбони, а свој уметнички израз засновао на конструктивизму, минимализму и "геометријској уметности", поставци нових радова дао је интригантни наслов - "На чају код Јозефа".

А шта све љубитеље уметности очекује на овој "чајанки", уметник који је равноправно присутан на српској и француској ликовној сцени, за "Новости" открива:

- Представићу 50 нових радова у различитим медијима: слици, скулптури, компијутерској анимацији, графици, тачније принтовима, јер сам хтео да искористим стаклену подну подлогу галерије "Њу момент" - каже Милија Белић. - До наслова изложбе, који у себи крије малу интригу, дошао сам потпуно спонтано. Јозеф Алберс је значаjно име "Баухауса", а моји нови радови имају везе са његовом поетиком, па име изложбе указује на неко могуће пријатељско ћаскање са овим уметником и професором. Између два рата "Баухаус" је лансирао ликовну поетику заједничку за више медија, а данас је појава интернета и нових електронских медија, олакшала примену, али и омогућила развој ове естетске мисли.

Дела овог нашег аутора се иначе налазе у Националној библиотеци у Паризу, јапанском Музеју "Сатору Сато", београдском Музеју савремене уметности, Заводу за културу Војводине, као и у многим галеријама и приватним колекцијама у земљи и иностранству. У прилици је често и да самери место наше ликовне сцене и укљученост у светске токове:

- Наши уметници, посебно они који се баве апстракцијом, иду у корак са оним што се у свету дешава - уверава нас Белић. - Лично сам се у то уверио када сам пре две године у Паризу био селектор Салона "Нове реалности", на коме су наши аутори потпуно равноправно учествовали са колегама из света - каже саговорник, подсећајући и на гостујућу изложбу Салона "Нове реалности", одржану исте године у павиљону "Цвијета Зузорић".

Белић који се равноправно бави уметничком теоријом и праксом, сматра да није обавезно и неопходно да стваралац буде теоретски поткован. Мада, лично следи Маљевичеву концепцију универзалног уметника:

- Казимир Маљевич, који је пре тачно сто година представио свој "Црни квадрат на белој основи", подразумевао је уметникову самосвест, тачније да се у стварању не ослања само на несвесно, већ да буде свестан капацитета свог рација, да има шире погледе на свет - закључује Милија Белић, који правим линијама и геометријским формама тежи универзалном ликовном језику и естетици тоталне уметности.

ЧУЛО ЗА ГЕОМЕТРИЈУ

- ЖИВИМО у време дигитализоване, нумеричке цивилизације, у коме математија и геометрија, које ме инспиришу имају посебно место - објашњава Белић. - Али, то није изазов за мене у научном смислу, већ као могући уметнички потенцијал. Бавим се тиме како ми геометрију разумевамо чулима.