ГДЕ год се појаве: на смотрама народног стваралаштва или на светковинама у црквеним портама, као и на породичним слављима - оркестар "Шалипури" из села Прибојска Голеша изазива пажњу. Посетиоци и гости занимају се за звук и свирку кланета, али и начин израде древног инструмента.

У необичном оркестру, једином у читавој западној Србији, су рођаци - двојица грађевинских радника, Ненад (77) и Раденко (67) и тројица дрвосеча и рабаџија, добошар Саво (50), Љубомир (45) и Зоран (40). Они настављају традицију предака од пре 60 година, а већ пола века их окупља и подучава најстарији, Ненад.

- Некада није било свадбе или игранке и села у школама и задружним домовима без кланета и добоша. Крстарили смо селима од Лима до Бабинске висоравни, увесељавали људе, оглашавали одласке момака у војску и просидбе девојака, свирали на свадбама - казује Ненад, који свира и на још неколико дрвених инструмената

Шалипури подсећајући да су им појачала и микрофони певача под шатрама узели део посла, а и да међу потомцима немају наследнике, ако се неко од унука ускоро не заинтересује.

Они се, ипак, не предају, а памте их и зову некадашње коловође и младожење да огласе рођења и крштења унука, усељења у кућу. И крену тад старе, завичајне песме, потекну успомене, па засвирају ужичко коло, "чачак", "моравац"...

Поред тога што од заборава чувају песме, кланет и успомене, чланови оркестра и ручно израђују овај стари дрвени инструмент.

- Најбољи је звук кланета израђеног од стабла шљиве између доземка и круне, расцепљеног на четири дела. Дрво се обрађује зими, тада неће да пуца, а кад се заврши израда - добро се натопи јестивим уљем. У изради добоша најбоље је на лим навући сирову кожу јарета, да се природно суши - преноси Ненад искуство фамилије.

И НА АКАДЕМИЈИ

На недавној смотри народног стваралаштва "Без извора нема воде" у златиборском селу Рожанство етно-музиколог др Димитрије Големовић затражио је од Шалипура да један кланет израде за Музичку академију у Београду.