Приче скривене између редова историје

Правник по образовању, Филип Кер (1956) је извесно време радио као аутор рекламних текстова, али искрено признаје да му никада није објављен ни један слоган који је смислио. Књижевности се окренуо 1989, и стекао висок реноме и то и као писац за децу (серијал “Деца лампе”, објављен и код нас) и као аутор изузетних историјских трилера чија се радња дешава у Немачкој од тридесетих година до Хладног рата. Посебно је популарна његова трилогија “Берлинска ноћ”, чију је прву књигу “Кристално лето” недавно објавила “Лагуна”.

Уочи Олимпијских игара у Берлину 1936. године, 38-годишњег приватног детектива Бернија Гунтера позива магнат челика Херман Сикс да пронађе убицу његове ћерке Грете и зета Паула, и да истовремено уђе у траг драгуљима огромне вредности који су украдени из њиховог сефа. Бернија убрзо заводи Сиксова жена Илза, чувена филмска глумица, која потом бива убијена. Самог детектива покушава затим да ликвидира један млади глумац, што је само почетак вртоглавих догађаја у “Кристалном лету”. Уз крими заплет писац је дао и изузетно упечатљиву слику земље огрезле у фашистичкој идеологији, неморалу и корупцији. Филип Кер, који са супругом и троје деце живи и ради у Лондону, радо се одазвао позиву за интервју за наш лист.

Да ли је неки посебан догађај утицао да се определите за писање?

- Мислим да није био у питању догађај, у једном тренутку сам једноставно доживео просветљење и схватио да желим да се бавим писањем. То се десило у врло раном узрасту, имао сам око осам или девет година. Мислим да се моја жеља за писањем јавила када сам научио да читам. Верујем да то важи за све писце; да би се заинтересовали за писање, потребно је да од малих ногу уживају у читању књига.

По завршеним студијама запослили сте се у фирми “Сачи и Сачи” са намером да опробате перо, али је успех изостао. То вас није обесхрабрило?

- У принципу се сводило на то да сам покушавао да спавам са што више девојака и да уживам у пословним ручковима. Може се упоредити са серијом “Људи са Менхетна”, само што нисам носио одела. Такође сам доста времена проводио у градској библиотеци у Лондону, која се налази преко пута агенције у којој сам радио, на тргу Сент Џејмс. Одлазио сам тамо да пишем роман. Изгледа да никоме у агенцији нисам много недостајао. Прича мог живота.

Да ли сте у лондонској библиотеци, прелиставајући архив Алфреда Винера у коме је много докумената о догађајима у Немачкој 30-их година, нашли инспирацију за “Кристално лето”?

- Не, никако. Библиотеке нису добро место за инспирацију. Инспирација долази када сте у аутобусу или возу, али никад у библиотеци. У већини случајева инспирацију морате тражити сами, са ножем у руци, и када је шчепате одвучете је у своју радну собу и не пуштате да вам побегне.

Неки кажу да сте лик Берија Гунтера створили угледајући се на чувеног Чендлеровог приватног детектива Марлоа?

- Не бих рекао да је то у потпуности тачно, али утицао је свакако. Ја сам главна инспирација за Бернија Гантера. Често размишљам о причи коју пишем и покушам да замислим како бих се ја понашао у таковј ситуацији.

У трилогији сте веома упечатљиво оживели године нацистичке власти, агресивне доктрине, атмосферу страха, примитивизма, баналности, корупције. Да ли вам је било важно да све буде представљено историјски прецизно и аутентично?

- Да, колико год је то било могуће. Волим да уплићем историјске личности у романе јер су они по природи малициозни и окрутнији су од било ког лика којег бих сам измислио.

Пишете и политичке текстове за “Тајмс” и “Њустејтсмен”. Које вас теме преокупирају?

- Не бавим се новинарством у последње време. Пишем сценарије, боље је плаћено.

Недавно вам је изашао роман “Дама из Загреба”, а за следећу годину најавили сте још један. Шта ћемо читати у овим књигама.

- Добре приче увек треба да изненаде. Волим да проналазим приче које су сакривене између редова историје, историје за коју људи не знају.

- Обожавам да пишем за децу. Тако не губим везу са дванаестогодишњим дететом у мени. То је најкреативнији вид писања који постоји.

Како изгледа ваш рад током писања?

- Пишем оловком, и док не испишем целу књигу руком, ништа не започињем на компјутеру.

По ком делу бисте волели да вас читаоци памте?

ОДВАЖНА КАЉИНКА

У нашим књижарама недавно се појавио још један роман Филипа Кера “Степски коњи”, надахнута прича о снази људског духа која је изазвала велику пажњу и читалаца и критичара.

Радња се догађа ледене зиме 1941. у Украјини, коју су окупирали Немци. У једном природном резервату старац Максим брине се о животињама и брижљиво чува девојчицу Каљинку која је остала без дома и породице, и скривена је недалеко од његове куће. Девојчица има редак дар: пријатељство са ретком врстом дивљих степских коња. У једном походу, међутим, нацисти масовно убијају животиње, а Каљинка да би спасила себе и два преживела коња, креће на опасно путовање преко ледене степе.