КРУШЕВАЦ - Црква Лазарица у срцу археолошког парка Лазарев град и самог Крушевца устрајава 626 година изазовима времена, а да бројни путописци, научници, песници и есејисти нису одолели њеним лепотама доказ је пројекат научнице мр Снежане Ненезић, библиотекара - саветника крушевачке библиотеке, која је истраживала обимну архивску грађу о вредној богомољи.

Црква Св. Стефана чији је ктитор био кнез Лазар, напомињу у библиотеци, где је ове недеље отворена изложба “Црква Лазарица у литератури” била је предмет бројних историјских студија које се баве средњовековном књижевношћу, догађајима и ликовима Косовског боја 1389. године, монографија из историје уметности које проучавају византијску уметност, посебно архитектуру у оквиру стилски одређене моравске стилске групе архитектонских споменика.

- Поставка је подељена је на пет сегмената, које садрже публикације у вези са разним аспектима изучавања цркве - напомиње ауторка мр Снежана Ненезић. - Значајан део библиотечко-информационе грађе и извора Завичајног одељења наше куће чине дела са предметном одредницом црква Лазарица. Црква је неизоставна и у туристичким публикацијама и разноврсним документима о граду.

Богомоља је, додаје научница, део наше свакодневице, која је утицала на историју. Једнако је утицала и на врхунске научнике и писце. Тако о подизању цркве у славу прворођеног Лазаревог сина Стефана, говори Константин Филозоф у Житију деспота Стефана Лазаревића. Моравском бисеру посветили су значајне редове чувени археолог проф. др Милоје Васић (1869-1956), Александар Дероко (1894-1956), Габријел Мије (1867-1953) византолог, историчар уметности, професор Сорбоне, који је истраживао у Србији, Македонији и Црној Гори од 1905. до 1906. године.

Сирил Манго 1928, британски научник, професор византијске књижевности на Оксфорду, др Владислав Ристић (1950-2000), историчар уметности, Ами Буе (1794-1881) аустроугарски лекар, путописац, геолог и географ немачког порекла надахнуто описују цркву, каже Љубица Петковић, библиотекар-саветник Народне библиотеке, а Феликс Каниц, аустроугарски путописац, археолог и етнолог, пропутовао је кроз Крушевац 1859-1867. и том приликом помно проучио темеље некадашњег града и њеног средишта - Лазарице.

- Данас је, међутим, малтер и премаз прекрио ову уметничку грађевину, односно зидове, који су били изведени у живописној смени црквених цигала у три реда и појасом жутог каменог тесаника, а све је то мајсторски израђено - забележио је Каниц у делу “Србија, земља и становништво од римског доба до краја 19. века”.

ЗИДАНА ОД 1375. ГОДИНЕ

ЦРКВА Лазарица зидана је око 1375. године, а од 1904. до 1908. године радило се на конзервацији и рестаурацији. Богомоља која чува и Карађорђево звоно из 1812. године срце је “старог” Лазаревог града, са сачуваним оригиналним остацима Донжон куле и кнежевог двора, велелепном зградом Народног музеја, те бистом кнеза Лазара. Почетком 20. века изграђене су црквена кућа и звонара, а нов парохијски дом подигнут је на месту старог 2000. године. Лазарица је и споменик културе од изузетног значаја, а пословично поносним Крушевљанима црква је симбол часног порекла.