ИСПУНИО сам обећање и дошао у Србију поново, каже на почетку ексклузивног разговора за "Новости" перуански нобеловац Марио Варгас Љоса, који је протекла два дана провео у нашој земљи.

У Новом Саду говорио је пред 1.400 људи у препуној сали СНП-а, а у Београду се дружио са новинарима и потписивао књиге читаоцима. Посета аутора култних романа "Град и пси", "Разговори у катедрали", "Авантуре неваљале девојчице" у организацији његовог српског издавача "Лагуне", изазвала је интересовање налик гостовањима највећих звезда светског шоу бизниса.

- Искрено сам изненађен пријемом - поделио је са нама прве утиске велики латиноамерички писац.

- Сматрам да је књижевност веома корисна, али много је оних који не верују у то. Сведоци смо опште незаинтересованости за писану реч, па ме зато радује одзив и радозналост српске публике.

* Чини се да ваша енергија и ентузијазам не познају границе. Чак сте нам најавили и нову књигу?

- Мада ме године сустижу моја знатижеља је увек иста и сваку књигу радим са истим ентузијазмом. Тренутно пишем роман "Трг пет углова" који ћу, надам се, завршити ове године или најкасније почетком следеће.

* "Хиспаноамерички бум" је променио ток светске књижевности, али и виђење саме Латинске Америке. Можемо ли очекивати неку нову културну револуцију?

- Верујем да књижевност и даље има велики утицај на живот, људе и друштво. Проблем је што је то тешко измерити, јер се дешава у тајности, "иза кулиса". Књиге помажу у формирању личности оних који их читају. Друштво у коме се поштује добра књижевност тешко је изманипулисати, такви грађани имају развијену критичку мисао и независни су од утицаја са стране. Основни постулат слободног друштва је да имате грађане који активно учествују у раду државних институција, имају идеје и жељу да мењају ствари набоље. Књиге негују такве грађане.

ДОБРЕ ДЕВОЈЧИЦЕ * Ваша књига "Авантуре неваљале девојчице" била је својевремено најчитанија књига у Србији. Када ћете нам поклонити нову љубавну књигу?
- Драго ми је да то чујем. Ипак, роман који пишем је потпуно различит, али, можда у њему буде неких "добрих девојчица" које вам се свиде.

* Да ли, по вашем мишљењу, култура и књижевност иду у корак са савременим животом и технологијама?

- О модерној технологији имам двојако мишљење. Аудиовизуелна револуција учинила је много тога доброг савременом свету, а посебно у домену протока информација. Захваљујући интернету и друштвеним мрежама, данас је готово немогуће успоставити цензуру, контролисати вести. Опет, са креативне стране, култура није довољно искористила нове могућности. Напротив, технологије су у културу унеле површност, претвориле је у неку врсту игре, забаве, упростиле је, а то је опасан пут. Образовне институције морале су да реагују, да искористе друштвене мреже и учине књижевност и хуманистичке науке најважнијим извором знања приликом формирања ставова младих.

* У својим делима "борили сте се" против диктатура и аутократских власти. Шта мислите о "модерним диктатурама"?

- Савремене диктатуре не личе на оне старе, добро познате свима нама из Латинске Америке. Нису више тако сурове и очигледне, већ се крију иза наоко демократских институција. Зато је неопходна будност и активно учествовање у друштвеном животу како би на време приметили да неке институције или сама власт "скреће" ка ауторитарном режиму. Нажалост, оваквих "феномена" је данас много. Сведоци смо да су се неке демократске власти корак по корак приближиле аутократији. Грађани зато морају бити активни, будни и критиковати свако одступање да се демократија не би претворила у диктатуру.

* Укус широке публике све је више наклоњен лакој литератури, жутој штампи, ријалити програмима. Како се борити против површности у животу и култури?

- Најбоље оружје против површности је образовање. Људе треба едуковати да одбију те "имитације" које им медији сервирају као културу. Такви садржаји не формирају укус, већ га деформишу. Не постоји школа која вас припрема да се борите против некултуре, већ је свеприсутнија идеја да култура и хуманистичке науке "нису неопходне". Тако се стварају генерације подложне псеудокултури, свету забаве и спектакла. Не само да се тако деградирају вредности, већ људи постају пасивни, губе своју личност док живе туђе животе, немају идеја нити снаге да нешто промене, а као такви су лаки за манипулацију.

* Како сачувати оптимизам у ово време?

- Морамо бити оптимисти. Увек се сетим речи великог британског филозофа Карла Попера, који је непосредно пред смрт посетио Шпанију. Новинари су га питали шта мисли о овом ужасном свету у коме данас живимо. Одговорио је да се заиста дешава много тога ружног, али да у читавој историји нисмо имали на располагању толико знања, открића, научног и техонолошког прогреса са којим ћемо се борити против непријатеља човечанства. Данас свака земља може да изабере свој пут, да ли жели да буде богата или сиромашна, демократска или диктаторска. На располагању нам је богато искуство и знања којим се много ефикасније можемо супротставити сваком злу. То би требало да мало охлади наш песимизам и врати нам ентузијазам. Верујем у ово што говорим. Колико год лоших ствари нам се дешава данас, увек је више оног доброг што нам је донело савремено доба.

* Пре пола године изашли сте на позоришну сцену и глумили у сопственом комаду "Приче из времена куге". Да ли бисте поновили то искуство?

- Било је то застрашујуће искуство. Чини ми се да никад у животу нисам имао толику трему као пре изласка на сцену, али је било и незаборавно. Живот сам провео пишући фикцију, а добио сам могућност да оживим један такав лик из маште. Позориште је врло слично животу. Оно што урадите, кажете и погрешите не може се исправити. Готово је, речено и урађено. Позоришна глума је као ход по танкој жици, на ивици провалије. То уметнику даје осећај узвишености, посебности, али га и муче сумње, несигурности. Волим позориште, и радује ме што се у последње време све чешће изводе моја дела. Да сам у Перуу као дете чешће ишао у позориште вероватно бих постао драмски, а не прозни писац.

Неколико стотина људи чекало испред књижаре "Делфи" на потпис перуанског нобеловца

ПОСАО ЈЕ ДАНАС ЛУКСУЗ

* У РАЗГОВОРУ са младима, који у великом броју читају ваше књиге, шта сте открили о њиховом погледу на свет?

- Понекад ми се чини да међу нашим световима нема разумевања. Стасавао сам у друштву које је било затвореније, али је нудило сигурнији и извеснији живот. Савремено доба младима нуди свет без граница, али истовремено и несигурност. У моје време свако је могао да нађе посао, а данас је он у многим земљама постао привилегија и луксуз. Велика незапосленост је донела неизвесну будућност. Срећом, брисање граница омогућало је да се посао тражи свуда. Последњих година Латинска Америка је удомила много младих стручњака из Шпаније који нису успели да нађу посао у матичној земљи, па су га тражили у државама блиским по језику, култури, обичајима. То је добро и за нас и за њих.


СУСРЕТ СА ПРЕДСЕДНИКОМ

Председник Србије Томислав Николић угостио је јуче Љосу, са којим је разговарао о распаду Југославије и угледу који је та држава имала у Латинској Америци. Николић је указао да после нестанка СФРЈ, Србија није пролазила кроз фазу доказивања индентитета јер има вишевековну традицију.

Перуански нобеловац је истакао да је Југославија на неки начин била узор његовој земљи. Тема разговора био је и актуелни проблем, талас емиграције са Блиског истока. Председник Србије је Љоси поклонио књигу "Хришћанско наслеђе на Косову и Метохији - историјско и духовно средиште српског народа".