АМЕРИЧКОЈ јавности књига "Уметност и стварност: српским очима" Светлане Ракић представила је, прошле године, први пут стваралаштво наших аутора у турбулентним временима на размеђи два миленијума, а у преводу на српски језик и издању "Агоре", доступна је сада и домаћим читаоцима. О овом делу професорке историје уметности и цртања са Френклин колеџа у Индијани (САД), које кроз радове ликовних уметника одсликава историјске ломове, сутра у подне ће у Библиотеци града Београда говорити Богдан Ракић, Драган Јовановић Данилов, Ненад Шапоња, као и ауторка.

- Фокусирала сам се на традиционалне технике, штафелајско сликарство и цртеж, као и на ауторе који су између 1992. и 2012. били непосредни сведоци свих оних најдрамтичнијих промена које су задесиле Србију - каже Светлана Ракић за "Новости". - Анализирала сам теме којима су се уметници бавили у склопу друштвених и историјских околности, не сагледавајући њихова дела са становишта ликовне критике, већ тиме како они кроз избор тема сагледавају стварност и свет око себе.

Како у напомени аутора пише Светлана Ракић, та стварност преточена је у визије патње, самоће, пролазности и људскости, али и у наговештаје снажних разорних порива, похлепе, покварености, и глупости, као вечних обележја човекове природе и света у коме живимо:

- Ова уметност нас не води у неки измишљени свет самозаборава, већ нас позива да се присетимо онога што нас чини људима, са свим нашим врлинама и манама - она, дакле, барем на тренутак открива природу стварности живота, његову лепоту и муку - сматра наша саговорница.

Узајамну повезаност стварности и ликовних визија у књизи надопуњује уводни текст Богдана Ракића, преводиоца и професора књижевности из Индијане, иначе ауторкиног супруга, првобитно намењен да читаоцима у САД приближи нашу "кућу на раскршћу" и историјске, политичке, социјалне околности које су довеле до рата, инфлације, миграције, осиромашења...

КУЛТУРНА КОЛЕВКА Овом књигом Светлана Ракић показује у којој мери је писање о уметности и својеврсни облик сеизмографије, пажљиво детектовање како оних површинских, тако и дубинских потреса у њој - сматра Драган Јовановић Данилов.
- Србија се на овим сликама огледа као особена културна колевка, раскршће плодоносних укрштања и размена источних и западних култура, Медитерана и Средње Европе.

Уметници представљени у овој књизи служе се различитим стиловима: описним реализмом, експресивном дисторзијом, надреалном фантазијом, сугестивном апстракцијом или апстрактним изразом чистог осећања.

- За уметнике који се служе традиционалним техникама определила сам се јер су дела тако настала неправедно занемарена у налету нових дигиталних технологија, инсталација, перформанса, који имају сасвим другачији систем вредности, али и зато што ме више занимају - објашава историчарка уметности. - Актуелне трендове на ликовној сцени повезујем са тржишном економијом, у оквиру које је уметност постала добра инвестиција за људе који се баве колекционарством.

У радовима српских сликара заступљених у овој књизи присутно је, према њеном мишљењу, нешто друго - вера да је дух несаломљив:

- Замишљени над расулом модерног живота и растућим материјализмом, ови сликари истичу неуништивост духа и стаменост постојања, културе и уметности. Њихова дела указују нам на присуство слободе која је ту, надохват руке, изван окова свакодневице, са оне стране реалности коју промовишу друштво и његови медији... Сликаре који су овде представљени, суштински повезује управо та вера у способност уметности да оголи и одбаци гадост света, али и понуди нови смисао - закључује Светлана Ракић.

БИОГРАФИЈА

Рођена у Сарајеву, Светлана Ракић је магистрирала историју уметности на Филозофском факултету у Београду, а докторирала на Универзитету Индијане у Блумингтону. Пре одласка у САД, радила је као кустос у Умјетничкој галерији БиХ и као научни сарадник у Заводу за заштиту споменика културе у Сарајеву. Објавила је две књиге о српским иконама из БиХ, монографску студију о савременом америчком сликару српског порекла Александру Марковићу. У последњих неколико година бави се модерном уметношћу Запада и њеним односом према духовним традицијама Истока. Слике и цртеже излагала је у САД, Немачкој и Србији.

ЛИКОВНИ УМЕТНИЦИ

Сваки ликовни уметник у овој књизи заступљен је са по шест дела. Међу њима су Милан Блануша, Данило Вуксановић, Зоран Грмаш, Миле Грозданић, Милутин Драгојловић, Владимир Дуњић, Драгослав Кнежевић, Велизар Крстић, Ратко Лалић, Ранка Лучић Јанковић, Даница Масниковић, Душан Оташевић, Јован Ракиџић, Милан Сташевић, Тодор Стевановић, Зоран Тодовић, Видоје Туцовић, Милан Туцовић, Миливоје Унковић, Тијана Фишић и Александар Цветковић.