НИРНБЕРГ - Германски национални музеј у Нирнбергу изложбом "Чудовишта, фантастични свет слика између хорора и комедије" објединио је покушаје уметника да дочарају оно најстрашније у људском бићу.

Будући да су људи одувек били фасцинирани чудовиштима и демонима, у свакој култури је страх био лајтмотив за многа дела - у грчкој митологији је, на пример, било змајева, док су у средњем веку чудовишта представљала оличење зла.

Германски национални музеј у Нирнбергу је покушао изложбом да илуструје људску фасцинацију тим "злим" светом, преноси Дојече веле и издваја најзанимљивије сегменте ове поставке.

Међу изложеним делима је скулптура грчког јунака који се бори против аждаје. Грчки јунак Херакле добио је задатак да донесе златне јабуке из Хесперидиног врта, које омогућавају вечну младост, али је чаробно јабуково дрво штитила је вишеглава аждаја (према легенди стоглава). Скулптура показује Хераклову борбу са чудовиштем која не изгледа толико застрашујуће, као што "звучи" у причи.

Посетиоци имају прилику и да виде заслепљујуће лепу Медузу, која је у античкој Грчкој важила за једну од најлепших жена да је чак и бог мора Посејдон падао је на колена пред њом. Међутим, љубоморна Атена, богиња мудрости, зачарала је Медузу и претворила је у чудовиште са косом пуном змија, а свако ко би је погледао претварао би се у камен.

Своје место на изложби добила је и једна од илустрација Химере, чудовишта са три главе лављом, козјом и змијском. Постоје и друге илустрације овог бића, као и друга тумачења његовог изледа. На пример, Хомер је у Илијади Химеру описао као чудовиште са козјим тело, змајским репом и лављом главом.

Један од застрашујућих мотива су и змајеви, који су у легендама готово увек имали улогу створења која стварају хаос и били су оличење зла. Борба са змајевима поверавана је великим херојима, од Херакла преко Зигфрида до Светог Георгија.

У Германском националном музеју у Нирнбергу изложене су фигуре и слике које приказују борбе змаја и Светог Георгија, као и змаја и Јасона, вође Аргонаута, хероја у годинама пре Тројанског рата који је трагао за златним руном које је дању и ноћу чувао змај.

О змајевима се неретко говорило и као о чуварима, а тек у 19. веку објављене су прве приче за децу, у којима су змајеви били "добри", док у кинеској култури ово биће традиционално доноси срећу.

Ту су и аждаје. На једној од слика приказана је Света Маргаретиа, чије је постојање кроз историју довођено у питање, а за коју хришћани верују да је била сурово мучена. Она је током заробљеништва пакао доживела као аждају, коју је савладала помоћу светог крста.

Уметници су "демонизовали" и Мартина Лутера - реформатора Католичке цркве, који је за многе вернике представљао "трн у оку". Многи су га због његових намера исмејавали и објављивали сатиричне илустрације (у 16. и 17. веку). На изложби је представљена слика на којој се види Лутер како јаше чудовише, упутивши се ка паклу.

Карикатуре су, како подсећа Дојче веле, у тадашње време биле део католичке и протестантске пропаганде.

"Књига чуда" илуструје како су људи у 16. веку доживљавали апокалипсу. На илустрацијама се могу видети аждаје и остала чудовишта, ватра која попут кише лије са неба, поплаве, необична створења и други приодни и небески знаци који илуструју апокалипсу.

У Музеју у Нирнбергу простор је добио и немачки неми филм Носферату, који је приказиван у биоскопима давне 1922. године, а који су гледаоци након страхота преживљених у Првом светском рату доживели као сасвим нову форму ужаса. Овај филм важи за једно од првих хорор филмских остварења у свету.