ЕВРОПА је назив континента, а евро је валута која је по њему добила име. Дакле, на српском је правилно евро, а не еуро!

Ово је једна од порука у оквиру нове београдске акције “Негујмо српски језик”, које су од јуче на београдским билбордима и у телевизијским спотовима, а промовишу их позната глумачка, књижевна, музичка и новинарска лица: Аница Добра, Аца Селтик, Тихомир Станић, Љубица Арсић, Драган Илић, Горан Гоцић, Живана Шапоња Илић, Зоран Кесић, Наташа Марковић, Марчело и Светислав Гонцић.

Акцију заштите српског језика, писма, опште језичке културе и писмености, организују и воде Секретаријат за културу, Филолошки факултет и Библиотека града.

- Брига о националном језику и матичном писму је озбиљан и одговоран друштвени задатак. Ако се осврнемо, видећемо да је било појединачне бриге и акција, али ако је судити по томе какав нам је данас језик, каква језичка култура, испада да нисмо били довољно вредни, одговорни, радни и сабрани - рекао је др Вељко Брборић, управник Катедре за српски језик Филолошког факултета, приликом најаве почетка акције, у Римској дворани Библиотеке града.

У свакодневном обраћању другима, по Брборићевим речима, важно је шта кажемо, али исто тако необично је важно и како кажемо и како напишемо.

СРПСКЕ КРЕШТАЛИЦЕ ОДГОВОРНОСТ медија је невероватно велика. У Србији има 1.391 медиј. Неки од њих су, када је у питању језик, такви да би боље било да их нема. О свакој српској крешталици написано је десетине, стотине и хиљаде прилога, информација, објављено фотографија, а о бројним установама од националног значаја нема информација. То помало значи да то и публика тражи, али одговорност медија је да мало мења мишљење публике - рекао је Брборић и додао да неки медији немају ни лекторе.

- Понекад ми се чини да многи од нас не воде рачуна о томе. Ова акција има обавезу да људима скрене пажњу да је лакше рећи правилно него неправилно, јер учињена грешка у језику учвршћује нечије незнање, и постаје мустра. Комуникације су данас убрзане, о СМС порукама и “Твитеру” не води се рачуна. Стандард ће бити да напишете поруку без интерпункције, да није важно велико слово, и удаљићемо се од норме - упозорио је Брборић.

Ова кампања и борба за квалитет српског језика ће се наставити и обогатити новим примерима језичких недоумица и поукама, а требало би да обухвати и школе.

- Језик је основни елемент бића једног народа. Живимо у времену у којем језик трпи, и мета је разних изазова и напада. Циљ нам је да упозоримо јавност на ситуацију у којој доминира дух времена који банализује језик - рекао је градски секретар за културу Владан Вукосављевић, од кога је и потекла идеја за овакву акцију.

О покушају да се интервенише у јавности и укаже на језичке неправилности, говорила је и Јасмина Нинков, директор Библиотеке града:

- Акција би требало да продрма нашу средину и подсети нас да је језик основно питање идентитета и културе једне земље, и да њиме највише треба да се бавимо.