ВЕК од рођења Бранка Ћопића, обележила је јуче Српска књижевна задруга, омажом "У свијету сљезове боје", а овом часу посвећеном великом писцу, присуствовали су и ученици из Земунске, Филолошке и Гимназије "Руђер Бошковић".

Да српским језиком нико тако није писао "о добрим старцима и занесеним дечацима", подсетио је песник Рајко Петров Ного, а затим указао на однос данашње културне јавности према овом писцу:

- Бранка Ћопића, једног од највећих српских писаца данас нигде нема. Онога који је, колико јуче, био најтиражнији, данас не штампају. Који је био међу децом најомиљенији, овдашња деца не познају. Изгон Ћопића из лектире, из издавачких кућа и школа, из јавности, из наших живота, из сећања, из памћења, из Велике Дједове Куће - можда прве и последње велике куће, у коју је била стала читава једна култура ратарске патријархалности - тај изгон шта значи, шта хоће да поништи. Разорили су државу, војску, судство, здравство, школство, породицу, сад разарају цркву, а већ одавно, и нарочито, културу, књижевност, поготово ону која стоји у темељу идентитета. Са књижевношћу ће то бити мало теже, јер се лако не одаје забораву оно што је на памћењу и сећању створено и што има незгодну моћ - да васкрсне.

ИСТОРИЈА Други светски рат ми смо замишљали и разумевали по Ћопићевим књигама, више него по уџбеницима историје или по партизанским филмовима - подсетио је Лакићевић.

Главни уредник СКЗ Драган Лакићевић подсетио је окупљене да је Ћопић био Задругин писац, и да је ту објавио књигу прича "Планинци", а у Плавом колу: "Горки мед", "Делије на Бихаћу" и "Башту сљезове боје".

- У књигама Бранка Ћопића, које представљају цео један свет: географију, историју, хијерархију, породичне и друштвене односе - важну улогу има "стриц". За генерацију читалаца која је стасавала уз излажење Ћопићевих књига, у другој половини 20. века, Бранко Ћопић је био велики књижевни стриц - рекао је Лакићевић.