КРАЈЕМ маја или почетком јуна Дом Јеврема Грујића у Светогорској улици крајем маја или почетком јуна постаће музеј. Како за "Новости" каже један од Грујићевих наследника Лазар Шећеровић зваће се "Дом Јеврема Грујића - Музеј дипломатије и авангарде". Тако ће ова културно-историјска ризница моћи на нов начин да сведочи о томе колико су биле јаке европске везе тадашњег српског грађанског друштва, колико снажни његови утицаји на културу и политику земље.

- Музеј дипломатије, због тога што је дипломатија била позив седам генерација мушких потомака ове куће, а авангарде, јер су се у Светогорској 17 многе ствари догодиле први пут - објашњава наш саговорник.

Јеврем Грујић је један од првих наших студената који одлази у Париз. Оснивач је Либералне странке. У његовој приватној кући први пут се догодио историјски договор: пред балканске ратове 1912. у доњем салону је потписан тајни споразум са Бугарима из кога је проистекао Балкански савез за ослобођење свих јужних Словена од Турака. Између два рата било је овде француско хуманитарно друштво "Кап млека". Једно време је било белгијско посланство. Пред крај Другог светског рата како није било довољно болница, била је ту и партизанска болница у партеру наше куће - подсећа Шећеровић и додаје: - Авангардно је и то да се пред крај 20. века целокупна опозиција окупљала у партеру. Наша кућа је бурно ушла и у 21. век.

У кући је 1967. основана и дискотека, прва од Трста до Владивостока. Она је најављивала револуционарну 1968, дах слободе, хипи покрет.

ХЕРБЕЗОВО СРЕБРО ТЕОДОР Хербез чији се портрет, који је урадио Милош Тенковић, чува у Дому Јеврема Грујића, по завршетку студија и доктората у Падови радио је у Русији као високи чиновник целу деценију. На позив књаза Милоша долази у Србију. Дошавши пред књазов конак у Крагујевцу са товаром који је носило 10 мазги позва, како је записао Милан Милићевић, господара да види шта је са собом донео: "Погледај господару моје сребро, које је овде пред тобом. Ја сам га све поштено зарадио у Русији. Разгледај га и запамти добро све што имам, а немој после да кажеш да сам га као твој попечитељ зарадио путем пљачке!".

Не мање важно - кућа Јеврема Грујића је и прва кућа која је напречац стављена под заштиту 1961, годину дана по оснивању Градског завода за заштиту споменика културе, и то на иницијативу најистакнутијих интелектуалаца и стваралаца Београда, пошто јој је претила опасност да буде срушена како би се направио паркинг за Атеље 212 чија изградња је почињала.

Оно што је јавности мало знано је податак да права прича о кући Јеврема Грујића, која је подигнута 1896, почиње неколико деценија раније и то у Крагујевцу!

Наиме, док је у Београду столовала жена књаза Милоша - Љубица (коју је народ звао "велика госпођа"), у Крагујевцу је газдовала "мала госпођа" - Јеленка. Кад је "романса" са књазом почела да бледи, Милош је удаје за Херцеговца, свог министра финансија Теодора Хербеза који је докторирао право у Падови. Наравно, књаз је своју некадашњу љубав "испратио" у брак са позамашним миразом. И, данас се на њеном портрету у Народном музеју може видети бисерна огрлица са 38 редова, која је вредела као 50 кућа у ондашњем Београду. Али, добила је и низ поседа од којих је један био и онај између данашње Светогорске и Хиландарске улице. Управо то имање биће мираз Јелени - усвојеној ћерки Јеленке и Теодора Хербеза којом ће се 1856. оженити Јеврем Грујић.

(Сутра: У служби отаџбине)