ЖИВИМО практично у - карикатури! Јер, окружује нас апсурд, како у држави Србији тако и у свету. Друштво се стално мења, али људске мане остају исте. Оно што је некада сматрано за вредност сада се вреднује као слабост. У тако, нажалост, поремећеном друштвеном и животном амбијенту, чим се окренеш, увек и зачас можеш направити карикатуру! - сетно прича Никола Масловара (69), познати српски и светски карикатуриста.

Породичним пореклом, потиче са Баније. Рођен је у равничарским Оџацима, а највећи део каријере провео је у "Дечјим новинама" у Горњем Милановцу, где и сада живи. И он је заслужник за некадашње златно доба тог светски знаног НИП, којег више нема. И то издавачко чудо, равно подвижништву, нестало је баш апсурдно...!

Наш саговорник одавно не броји међународне и домаће награде, које добија још од давне 1969. Међу најдражим су му "Икар" за карикатуру о ваздухопловству, прва награда "Златна кацига" из 2010... Према све више поремећеним друштвеним и уопште животним вредностима, не може нимало да остане равнодушан. Упозорава на њих, разобличава их својом врстом домишљате, смеле критике - карикатуром која сама по себи "говори" хиљаде речи, а чак ни "јунаци" који су јој тема не одоле да се насмеју. Макар киселкасто...

- У последње време, главна тематска преокупација ми је прокламована штедња, то стално стезање народног каиша. Е, ту не остајем дужан ни на једну важнију појаву, изјаву, изневерено обећање... Нити ћу остати. Јер, карикатура на свој начин коментарише актуелна збивања, исмева нове, наметнуте "вредности"! - категоричан је Масловара.

Као цртач стрипова и илустратор, Масловара држи и школу анимације у Краљеву. Лично се не жали ни на шта.

- Било је ситуација кад су се поједини уредници двоумили да ми објаве понеку карикатуру, као "опасну". Нисам, међутим, доживљавао због њих непријатности. И, сав рад ми је био углавном плаћен, релативно добро, могао сам од карикатуре солидно живети - не крије Масловара.

Сада, време и прилике за даровите и смеле ауторе попут Масловаре су и те како "шкртији" - али само у финансијском смислу, никако као непресушна ризница јавног (под)смеха!


РАЗЛИЧИТИ УЗОРИ

- Моје прве карикатуре су биле гег карикатуре, јер сам наивно сматрао да карикатура искључиво треба да насмеје. У то време су ми узори били познати француски карикатуристи Ласалви, Овив и други. Хоћу рећи да су ми тада узори били аутори вицкастих, а не саркастичних или другачијих карикатура. Како сам лагано покушавао да развијем сопствени стил, тако сам и мењао узоре, па сам све више ценио домаћу карикатуру и карикатуристе попут Душка Петричића, Предрага Кораксића Коракса, Ота Рајзингера и друге - вели Масловара.