Стална тежња за слободом

Ко је победник великог надметања за престижну награду "Меша Селимовић" коју 27. пут додељују "Вечерње новости" - биће саопштено на конференцији за штампу у среду, 18. фебруара у 12 сати у Вуковој задужбини. Дотле ћемо објавити гласове још деветоро критичара

СВЕТЛАНА ШЕАТОВИЋ ДИМИТРИЈЕВИЋ (Београд)

1. "ПОВРАТАК У АРКАДИЈУ", Славица Гароња (СКЗ)

2. "СВЕДОЧЕЊЕ", Никола Вујчић (НБ "Стефан Првовенчани")

3. "ПО СЕЋАЊУ СЕ ХОДА КАО ПО МЕСЕЧИНИ", Весна Капор ("Агора")

4. "ЈЕДРО НАДЕ", Никола Маловић ("Лагуна")

5. "СРПСКА КУЛТУРА 1900-1950", Петар Пијановић ("Службени гласник")

Роман С. Гароње је дело лирске структуре проткано низом сећања, асоцијација и изузетне приповедачке стратегије која је заснована на комбиновању жанрова. Овим хибридним жанром на граници романескне форме Гароња износи топлу и емотивно интензивирану историју простора и народа Мале Влашке у Западној Славонији.

Богатим фолклорним наслеђем, унетим у ткиво, Гароња доноси регионалну, али и универзалну причу о трагедији римске Златне долине у коју су народи долазили и нестајали. Песнички свет Вујчићеве књиге је низ слика испуњених сензацијама његовог детињства и архетипским симболима ватре, воде, али и самоће и тишине која разара савремено биће. Сведочења нас у пробраном језичком склопу враћају у "унутрашње светове" заборављених, али трајних вредности. Дубоко лична и истовремено универзална поезија!

Књига прича В. Капор је надахнуто приповедње проткано лирским тоновима, сетом, резигнацијом савременим временом, растројеним светом, одјецима рата, близином смрти и сећањима која свему дају смисао. Одличне приче које нас уверавају да књижевност има смисла упркос беди нашег доба. Да је српска књижевност и медитеранска у данашње време, показује нам Н. Маловић настављајући традицију Матавуља, Ника Бартуловића, Деснице, али и Црњанског, Растка Петровића, Андрића, Капора, Павића. То је својеврсна барокна прича о Перасту и Барију, о медитеранској зими, религијама, вртовима - и о "Гуглу", том модерном броду који нас носи кроз вајрлес таласе. Књига П. Пијановића представља изузетну културолошку и аналитичку студију која указује на најдубље токове и промене у српској култури, науци и уметности прве половине 20. века. Истовремено, Пијановић показује величину наших духовних успона и дубину наших по­­­нора и идентитетских лутања.

ВАЛЕНТИНА ПИТУЛИЋ (Лешак)

1. "СНЕЖНА ИКОНА", Драган Лакићевић ("Орфеус")

2. "ЗРНО СОЛИ", Благоје Баковић ("Каирос")

3. "ЖИВОТИЊСКО ЦАРСТВО", Давид Албахари ("Чаробна књига")

4. "ЗИДОВИ", Енес Халиловић ("Албатрос плус")

5. "КУЋА СЕЋАЊА И ЗАБОРАВА", Филип Давид ("Лагуна")

У збирци песама Д. Лакићевић успоставља комуникацију са древним наслеђем предака и на на фону епске и лирске традиције гради своју поетику. Представом дома, као рајског простора, и града у којем језиком симбола отвара кључеве егзистенције, песник ствара поезију пуну емоционалног набоја у којој старе теме добијају нови израз. Б. Баковић на необичан начин у лирској поеми преко симбола соли, повезује просторе у којима обитава национално биће српског народа. Идејом сабирања расутог народа песник вешто налази симбол преко којег опомиње и покушава да покаже пут оздрављења. Роман Д. Албахарија, у којем писац прати дешавања у времену шездесетих, где појединац, стављен у измештен простор касарне и служења војног рока поставља себи егзистенцијално питање слободе и принуде. Роман, који је на граници новеле, на занимљив начин отвара тему која није изгубила на актуелности. Е. Халиловић, преко симбола зида, на модеран начин позиционира човека и његову ограниченост, као и сталну тежњу за слободом. У овој збирци песник ствара слике у којима човек покушава да нађе сопствено место, уз сталну потребу за проширивањем видокруга и рушењем граница. У роману Ф. Давида, у којем сећање на страдање једног народа делује као опомена и потреба да се још једном проговори о добру и злу. Писац на вешт начин оживљава време и појединце који својом личном судбином опомињу човечанство. Аутор тему романа смешта у жанр који захтева прецизност, коју је писац постигао јасним изразом и дубоким преживљавањем онога о чему приповеда.

ДОБРИВОЈЕ СТАНОЈЕВИЋ (Липе, Смедерево)

1. "БЕОГРАЂАНКЕ", Игор Маројевић ("Лагуна")

2. "ЖЕНСКИ У СТО ТЕХНИКА", Слађана Илић ("Дерета")

3. "СУТРАДАН ПОСЛЕ ДЕТИЊСТВА", Немања Ротар ("Архипелаг")

4. "КЊИГА О ХРАСТУ", Јанко Вујиновић ("Филип Вишњић")

5. "ПЛАВА ТИШИНА", Гордана Залад ("Евро-Ђунти")

Окренутост другачијем, а привидно, свакодневном јесте најважније својство прозе И. Маројевића. Ненаметљиво иновативна књига. С. Илић је написала уверљиву прозу о несвакидашњим страстима према свакидашњем и обичном. Дело С. Ротара једна је од ретких књига тзв. питагорејског жанра. Мешавина жанрова, фикционалних и документарних форми даје књизи несвакидашњу трајну аутентичност. Роман Ј. Вујиновића је још једна од књига "питагорејске оријентације". Складна мешавина фикције и историје, уз умешно уланчавање разноликих фрагмената, утиче на посебну сугестивност приповедања о великим темама. Књига Г. Залад је умешно, мада помало традиционално, вођена прича о страдањима жена на Голом отоку. Ненаметљиво испричана, трагалачки уверљива, запажена лирска хроника о трагичном.

МАРИЈА ВАСИЋ КАНАЧКИ (Вршац)

1. "КОНКРЕТНИ ЧИТАЛАЦ", Драшко Ређеп ("Агора")

2. "БЕРГДОРФ", Дејан Мак ("Дерета")

3. "ЗИДОВИ", Енес Халиловић ("Албатрос плус")

4. "ПОСТОЈИ ЛИ ДОДИР ТВОЈЕ ДУШЕ?", Ненад Шапоња (КОВ)

5. "ВАТРА И ЦВЕТ", Ивана Хаџи-Поповић (Медијска књижара "Круг")

Ређепово дело је одгонетање српске прозе с краја 20. века (Павић, Угринов, Тишма, Киш, Великић, Савић...) и загонетање есејистике Душана Матића, Марка Ристића и Миодрага Павловића. Читаоцу је препуштен иманентан избор да удовољи својој интими укуса било да је пореклом хроничарски, енциклопедијски, епистоларни. Роман Д. Мака открива се у свести преданог реципијента који у рељефној приповедачкој структури проналази место око које гравитира митско, земаљско, начелно. Метафизички рам истине о ветрометини људског постојања. Док истина у исто време поприма оквир легенде о вери. Изазовност књиге песама Е. Халиловића је управо у феноменолошком приступу тумачења и разумевања њене тематске структуре у чијем се средишту налази лајтмотив ЗИД. Aутор космогонијски елемент утврђен у његовој мисаоности, предсказује концепт математичког задатка у коме је поставка подједнако важна као и решење. Полазиште књиге лежи у парадоксу да је зид саграђен од четири зида, свеприсутни симбол друштва, појединца, религије, морала. Књига песама Н. Шапоње сведоче о стварању новог поетског станишта "чаробног места" контраста, парадокса; место побуђивања читаочевог лирског субјекта. Лелујаво тело књиге срасло је са мантричком мелодијом, паганским откривалачким сензибилитетом. Роман И. Хаџи-Поповић је еруптивна лирска биографија три великана Миљковића, Јесењина и Мајаковског. Живо, приповедање, у коме се неприметно смењују фикција и документарна грађа, заноси нас својом флуидношћу и задивљујућом снагом емоција.