У ГОДИНИ за нама која је у култури оцењена као тешка и полемична, поготову за кинематографију, где су проблеми само нагомилавани, Југословенска кинотека забележила је неке од најзначајнијих догађаја у својој историји.

По речима в.д. директора Радослава Ралета Зеленовића, 2014. била је сезона успеха и завршених послова - након вишегодишње борбе, нова зграда Кинотеке у Узун Мирковој улици коначно је добила све неопходне дозволе за рад и започела са редовним програмима и пројекцијама филмова за публику. У мају, у Ноћи музеја, отворени су нови галеријски простори на два нивоа, са сталним поставкама вредних предмета из историје филма. Кинотека је у новој згради 6. јуна обележила 65. "рођендан" и отворила 16. Фестивал нитратног филма, а недавно је почела са радом и Мала сала. У септембру, реновирана је и култна сала Музеја кинотеке у Косовској улици која носи име Динка Туцаковића, тако да Кинотека сада располаже са пет биоскопских сала - две у Косовској, и три у Узун Мирковој улици.

- Протеклих двадесет година за мене није било питање да ли ћемо успети, него да ли ћемо издржати. Наш велики успех у 2014. је и то што је Завод за заштиту споменика коначно предао документацију да се Музеј Кинотеке у Косовској улици заштити као споменик културе. Тиме је ова генерација "кинотечана" учинила значајну ствар за очување културне баштине.

Оно што је обележило 2014. како Зеленовић оцењује, јесте акција за "Окупацију биоскопа" и заузимање "Звездe":

- Можемо да разговарамо о производњи нових филмова, али имамо проблем ако немамо где да прикажемо те филмове. Немам илузија да ова акција са биоскопом "Звезда" може да се заврши онако како сви желимо, има ту много формалних, правних и других ствари, али је она врло важна, јер освајање биоскопа није случај само у Београду, него се шири и по Србији. Добро је да неке нове генерације преузимају борбу за бископе и мењају ту страшну слику о нама, јер су српски биоскопи највећи губитници транзиције - такав "помор" арт дворана који се десио код нас, нигде није забележен у региону и овом делу Европе. Поред ове акције, оно што издвајам као догађај у 2014, иако то звучи нескромно, јесте почетак рада нове зграде Кинотеке, то што смо успели да сачувамо зграду Музеја кинотеке у Косовској улици, јер је то све у корист српске кинематографије.

Напомињући да кинемаографија мора да се реши системски,Зеленовић додаје да морамо да будемо и јако опрезни:

- У току доношења су многи закони о култури. Ми смо и раније имали законе, али смо ипак ушли у многе озбиљне и тешке проблеме, као што је била продаја "Београд филма". Закони који су пред нама пружају добру прилику да се сви потрудимо око њиховог доношења, да не окрећемо главу, него да активно учествујемо у том процесу, како нам се пропусти сутра не би вратили као бумеранг - сматра Зеленовић.

ФОНД ОДАБРАНИХ

АРХИВ кинотеке, који је такође реновиран, уприличио је програм обележавања стогодишњице почетка Првог светског рата, изложбу "Србија и Срби у Великом рату на филму", премијеру међународног пројекта "Апокалипса - Први светски рат", у којем је учествовао, изложбу "Ослобађање Београда - 20. октобар 1944. на филмској траци"...Како истиче управник Архива Александар Ердељановић, велики посао био је и дигитална рестаурација филма "Голгота Србије" Станислава Кракова, који је урађен у Мађарској филмској лабораторији. Завршена је и дигитална рестаурација фонда првог српског продуцента Ђоке Богдановића. У Синхрон лабораторији у Бечу значајни српски документарци с почетка 20. века такође се пребацују на филмску траку, а још дванаест играних филмова српске и југословенске кинематографије током 2014. заштићено је израдом нових копија, и сада тај "фонд одабраних" има близу сто наслова.