Српски језик нестаје са универзитета широм света, губимо катедру по семестру

СРПСКИ језик нестаје са универзитета широм света, наши лекторати у иностранству гасе се застрашујућим темпом, а држава се понаша као да је се то не тиче.

Стање које показује српску културну и просветну политику у најгорем светлу, не мења се годинама, опстаје упркос променама састава министарских кабинета. Последњи позив надлежнима да се катастрофа заустави, упутили су у среду лектори српског језика са европских универзитета, на конференцији за новинаре у просторијама Српског књижевног друштва. Јавности су се обратили Срђан Папић, лектор на универзитету у Шлезији, Тијана Вуковић, лектор на универзитету у Варшави и Никица Стрижак, лектор за српски језик као страни на Филолошком факултету у Београду.

Забрињавајућу ситуацију предочио је Папић:

- Током 2000. године имали смо 47 лектората српског језика у свету, прошле године спали смо на 27. Затим је престала са радом катедра у Ополу, а угасиће се и србистика у Копенхагену.

Нову годину, дакле, дочекаћемо са 25 лектората српског језика у иностранству! У опасности је и катедра србистике у Кракову, на којој први пут од оснивања нису уписане магистарске студије. Стигли смо до тога, истичу лектори, да губимо катедру по семестру и постајемо светски прваци у тој дисциплини. Поређења ради, Хрватска сада у свету има 61 лекторат свог језика, Словенци 53, а Македонци - 28.

Ако су, како се истиче, лектори наши амбасадори који преносе слику о српској култури и држави, шире утицај и на привреду, а брига о српским лекторатима питање националног идентитета и историје, онда Србија има озбиљан проблем на који се годинама не обазире.

Шесторо лектора за српски језик на универзитетима у Пољској и Румунији упутили су у октобру писмо министру Срђану Вербићу, обавештавајући га о тешком положају лектората у иностранству и предлажући му одређена решења. Министар просвете им до данас није одговорио.

А у том писму је истакнуто и да су студенти србистике уједно и будући правници, социолози, антрополози, инжењери, медијске личности, политичари, те да се више пута показало, као на пример у тренутку проглашења независности Косова, да су спремни из наклоности према нашој култури, стеченој на студијама, да конкретним мерама и ангажманом подрже наше заједничке циљеве.

- Ово питање је у надлежности Министарства просвете, а суштински проблем је што у том министарству немамо тело које се бави лекторатима и креирањем стратегије српског као страног језика. Таква тела, различитих формата, постоје у свим земљама насталим распадом Југославије, а циљ нам је да се под хитно формира и у Србији - каже Папић.

Осим што српским лекторима у свету недостаје подршка у виду уџбеника, стипендија, гостовања, које увек финансира земља у чијем је интересу лекторат, предавачи српског језика имају тежи задатак од својих колега и због лоших плата.

- Због недовољних примања наше колеге принуђене су да одустају од својих запослења. У иностранству добијате најмању могућу плату од државе домаћина зато што она рачуна да вас ваша матична земља додатно финансира. Од пре неколико година своје дужности лектори српског обављају чак и без лекторског додатка који је износио 150 евра месечно. Лектори и предавачи српског језика, за разлику од својих колега, немају здравствено и социјално осигурање у својој земљи - поручили су учесници конференције.

Истовремено, додају они, наше Министарство просвете финансира око 60 страних лектората у Србији:

- То у пракси изгледа овако: српски лектори у Пољској добијају око 380 евра месечно од Пољске, а од Србије чак ни поменути лекторски додатак. Истовремено, пољски лектори у Србији, за двоструко мањи број часова, од наше државе добијају плату која износи од 70.000 до 100.000 динара, те више од 600 евра од своје земље. Тренутно имамо парадоксалну ситуацију да наше Министарство просвете издашно финансира ширење страних култура у Србији, што је разумљиво, али је нелогично да истовремено ништа не чини како би се српска култура и језик промовисали у свету.