ЈАВНА расправа о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о култури, коју је у Народној библиотеци у среду организовало Министарство за културу, протекло је у оштрим и жучним критикама које су упутили представници уметничких удружења и многобројни културни радници.

Предложени нацрт једногласно је оцењен као конфузан, контрадикторан и апсурдан у многим тачкама, нарочито члан 8 који се односи на културну делатност и области културне делатности, и да су оваквим одредбама култура, уметност, установе од националног значаја, културна добра и културни радници сведени на бирократију и понижени.

- О култури и културној политици образложења дају само правници, нигде нема радника из културе, и ако је претходни Закон о култури био лош, сада су још лошији предлози за његову измену и допуну - истакао је Слободан Вујовић, члан Националног савета за културу.

- Овде је реч о недозвољеном односу државе према врло битном и значајном питању као што је култура, а бојим се да култура овде заиста доживљава потоп. У списима који су достављени, Министарство културе тврди да је испоштовало процедуру и да је обавило разговоре са Националним саветом за културу. То је истина, али је друга ствар нетачна - Национални савет дао је преко 30, 40 примедаба и предлога за измену овог нацрта сматрајући да он није добар, од тога је уважено једва тридесет или двадесет одсто сугестија, а из Министарства смо пре десетак дана добили обавештење да је 70 одсто онога што смо предложили усвојено. То апсолутно није тачно. Плашим се да ће и ову расправу бирократија да искористи само да би у Скупштини могла да каже да је обавила разговоре и са уметничким удружењима и културним радницима.

Слободан Фидановски, саветник у Народном музеју, истакао је да члан 8 овог нацрта не кореспондира са Законом о културним добрима. Закон о културним добрима, у члану 65 децидирано, у 11 тачака, наводи шта све спада у оно што се по том закону зове делатност заштите културних добара.

- Постоји у нацрту још много апсурда, као што је одредба да се установе културе од националног значаја утврђују одлуком Владе. Ту је још једна "необичност" - да то својство може и да се изгуби, опет одлуком Владе. Да ли ико на овом свету може да укине својство установе од националног значаја народном музеју, народном позоришту, народној библиотеци, националном архиву, кинотеци, па то су ноторне чињенице, а оне се у законодавству не доказују.

И остали културни радници у име својих еснафа, Божидар Зечевић, Миладин Шеварлић, Хана Селимовић, Славко Спасић, апострофирали су непрецизност, збрку и елементарно незнање о култури које је показано оваквим нацртом. По речима Смиљане Стокић, балерине НП, која је говорила у име уметничких удружења балетских уметника, композитора Србије, драмских уметника, Српског књижевног друштва и књижевних преводилаца Србије, балет је избрисан као извођачка уметност, а у ту категорију културне делатности сврстани су - циркус и пантомима! Кинематографско стваралаштво такође више не постоји, уместо филма као културна делатност појавиле су се флоскуле које никоме нису јасне.


РАДНА ВЕРЗИЈА

ЧЛАНОВИ Радне групе која је донела Нацрт закона о изменама и допунама Закона о култури - секретар у Министарству културе Игор Јовичић (задужен за регистративу, организацију државне управе, јавних служби и за људске ресурсе), др Предраг Благојевић (ужа струка правна димензија система културе), и Владимир Недељковић, саветник за нормативне послове у области савременог стваралаштва и креативних индустрија - рекли су на дискусији да су исте трибине већ одржане у Новом Саду и Нишу, и да до 15. децембра сви заинтересовани имају могућност да своје примедбе и сугестије доставе Министарству културе путем сајта.