У ИСТОРИЈСКОМ архиву Београда већ десет година, посвећено и систематично, недавно преминули Јован Ћирилов (1931-2014) похрањивао је богату архивску грађу за лични фонд - документа, преписку, дневнике с бројних путовања широм света, роковнике, бележнице са конкурса на којима је био члан жирија, фотографије, позоришне програме, књиге...

Захваљујући чињеници да је попут свега што је радио, на време мислио и о ономе што ће остати иза њега, наша култура добиће богат легат о једном изузетном уметничком животу, али и о једном времену.

Оснивач и уметнички директор фестивала Битефа, драматург Атељеа 212, дугогодишњи управник Југословенског драмског позоришта, ерудита, полиглота, лексикограф, хроничар друштва и театра, песник, преводилац - оставио је 450 кутија грађе, која је у Архив почела да пристиже 2004. године.

- Сви лични фондови класификују се по групама: лична документа ствараоца фонда, имовинско-правна документа, преписка, илустративни материјал (фотографије које осликавају друштвени живот, каријеру, рад у Битефу, ЈДП, путовања, породичне и приватне фотографије), а најобимнији део грађе Јована Ћирилова су документа делатности - објашњава архивиста Исидора Стојановић. - Ту спада његов целокупан рад, све што је написао. Књижевна дела, предговори, речници, колумне. Нешто је у рукопису, нешто у штампаном издању. Издвојили смо још једну групу његове заоставштине у којој су белешке, ситнице, личне ствари његових најближих које су за њега имале посебно емотивно значење као што је, на пример, мајчина ташна или умрлица.

По речима наше саговорнице, уз сваку фотографију Ћирилов је педантно записивао имена и датуме, опис и историјат догађаја, примедбе, "доскочице", чак и расположење у којем је фотографија настала. Овакве белешке посебно су карактеристичне за почетке његовог рада у ЈДП и путовања у СССР.

- Најзанимљивијим се чине дневници које је водио годинама. Поверио нам је двадесетак таквих свешчица, нотеса и роковника са импресијама с путовања, бележака о представама које је гледао - објашњава Исидора Стојановић. - Најлични део заоставштине свакако је његова интимна преписка с људима за које је емотивно био везан. Стотинак писама из разних периода живота Јована Ћирилова, биће такође једног дана доступни јавности.

Познато је да је иза Ћирилова остала изузетно богата лична библиотека (са више од десет хиљада књига), а око петсто примерака поклоњено је Архиву:

- Међу њима су и нека ретка издања. Најстарија књига је из 1861. године, "Мађари у Херватској" Јосипа Фројденрајха. Мислим да је имао принцип по којем је издвајао књиге за архив. Неке од њих је сам куповао, неке добијао са посветом, а наша жеља је да у оквиру фонда направимо библиотеку Јована Ћирилова. Иначе, већина наслова је у вези са позориштем, историјатом и стваралаштвом у театру, драмска дела. На српском, али и енглеском, француском, руском, шпанском, холандском, бугарском, словеначком, мађарском језику.

Обичај Јована Ћирлова био је да своје импресије о представама пише на маргинама позоришних програма. Углавном о извођењу и глумцима у њој:

- Чувао је све. Улазнице, позивнице, афише из земље и иностранства, акредитације, пропуснице, сваки детаљ. Поверио нам је и своје прецизно вођене дневне распореде обавеза, понекад исписиване на полеђини картонске амбалаже прехрамбених производа. У Архиву су се нашле и значке, беџеви, чак и пластичне црвене наочаре с дочека 2000. године. Поједине ствари је лично доносио, оне кабастије ми смо сами преузимали.

На питање какав је био Јован Ћирилов у овој специфичној "улози", Стојановићева открива:

- Диван и шармантан саговорник, изузетно спреман на сарадњу. Знао је шта треба радити. Остајали смо дуго у заједничком послу, нажалост, нисмо успели да средимо све фотографије, јер их је око две хиљаде. Стално је са собом носио фото-апарат, снимао све догађаје. Међу многим интересантним сведочанствима с путовања, издвајају се она са бившом супругом Мајом Ћирилов. Крузинг бродом пловили су на релацији Истанбул - Грчка - Бејрут, седамдесет и неке године... Занимљиве су и фотографије с пута у Финску и Исланд, мањи део је слика из детињства. Иначе, последњи пут смо се срели пре две године. Сећам се да сам му рекла како нам предстоји још пуно посла, много је фотографија, а он ми је узвратио: "Ви хоћете да живим као корњача!" Памтићу га као духовитог човека, спремног на шалу. Али је и његова шала увек била с мером. Да ли ће још нешто доспети у Архив, још не знамо. Током ове године био је још један пријем књига и фотографија и сада је у току сређивање тог материјала.

ПУСЛИЦЕ СТАРИХ ДАМА

ТОКОМ нашег разговора, Историјски архив Београда посетила је и театролог Јелена Ковачевић, архивиста и библиотекар ЈДП, која открива за наш лист устаљени дневни распоред свог омиљеног саговорника и сарадника:

- Ћирилов је сваког јутра рано устајао и почињао да пише. Редовно, око девет сати, чуо би се телефоном с Маријом Црнобори која га је звала "мој добри Ћирилко". Око подне је одлазио у дирекцију Битефа, где је имао канцеларију. Ту је правио планове, обављао разговоре. Није волео мобилни телефон, најрадије је примао позиве у дирекцији. Ту су му понекад од старих породичних пријатељица стизале и упаковане пуслице... После канцеларије, одлазио би на ручак, а онда кући - да пише. Увече је по правилу, кад год је био у Београду, посећивао представе. И волео је да се слика. Често би додавао апарат да неко забележи тренутак и друштво у коме се налазио - каже са сетом Јелена Ковачевић.