У ГОДИНИ јубилеја великог комедиографа, његов књижевни "потомак" Владимир Ђурђевић написао је комад "Три класе и госпођа Нушић": премијерно извођење је у уторак вече, на сцени Београдског драмског, у режији Милице Краљ.

- Комад се бави пишчевом раном младошћу и љубавним животом. Касно се оженио за оно време, у 29. години. Читајући његову биографију, наишао сам на малу нелогичност. Долазећи у Битољ, као писар треће класе српског конзулата, верио се с једном младом Гркињом - каже драмски писац Владимир Ђурђевић. - Међутим, непосредно пред венчање, појављује се жена његовог живота. Реч је о сестричини конзула Димитрија Бодија и ћерки пропалог шабачког трговца, госпођици Даринки Ђорђевић, која је дошла код ујака у посету.

Ђурђевић открива да су против те љубави били сви, можда највише сам конзул. Али, Нушић не само да је успео да се ожени својом изабраницом већ и да напредује у каријери. Убрзо је отишао на место вицеконзула у Приштину и тако добио и вољену жену и класу:

- Али, наша представа почиње Нушићевим одласком у затвор (због оштре политички интониране песме) и првим љубавним крахом, с другом девојком (Милицом Терзибашић), у коју је био "смртно" заљубљен. Одлежао је четири месеца, а краљ Милан га је помиловао речима: "Можеш да добијеш само дипломатску службу, да те моје очи више не виде у Србији!" Тако је отишао у Битољ... Када се бавите Нушићевом биографијом, једино је сврсисходно - написати комедију. Јер, и његова "Аутобиографија" је духовита књига, иако је у животу имао тешких тренутака. Један син му је умро, други погинуо, надживела га је само ћерка Гита.

ПОДЕЛА УЛОГА Бранислава Нушића у новом наслову на репертоару БДП припала је Даниелу Сичу. Конзула Бодија игра Слободан Нинковић, његову жену Сандра Бугарски. Даринка Ђорђевић је Паулина Манов Ђурђевић, а Милорада Цвијовића тумачи Андрија Кузмановић. У подели су и Јелисавета Орашанин, Влада Милић и Лако Николић. Сценограф је Милица Бајић, костимограф Весна Теодосић, а композитор Бранислав Пиповић.

Писац комада подсећа да је Нушић био веома смео и либералан за своје време. Стварао је комаде у којима је критиковао друштво, власт, морал. Никада није пристајао на лицемерје и поквареност, све оно што је исмевао у својим делима и што ће постати доминантна слика друштва и у времену које долази.

- Комад "Три класе и госпођа Нушић" ослања се на чињенице из биографије, али смо оно што је било потребно од почетне до крајње ситуације - измаштали. Нушић је у нашој представи онакав какав би био у сопственим драмама, да је хтео да се нашали на тему сопственог венчања. Чуће се и реплике из неких комада, као што су дијалози зета Чеде са Живком министарком или ујка Васом... Верујем да овом "реконструкцијом" нисам далеко од истине да је, док је писао "Министарку", имао асоцијацију на своју ситуацију. Није случајно да се пишчева жена звала Дара (као и Живкина ћерка у комаду), а да је зет Чеда изазвао скандал објављивајући текстове под псеудоним у новинама, што је и Нушићу било својствено. Могло би да се претпостави и да је за Живкин лик послужила Дарина ујна (жена конзула Димитрија Бодија). Зато су се неки Нушићеви ликови, сами по себи, наметнули за ову драму.

Ђурђевић истиче да је комедија најтежи жанр, а да је духовитост питање мере и доброг укуса:

- "Три класе и госпођа Нушић" је комедија која до краја слави живот и исмева оно што је исмевао Нушић. На лепршав начин, без намере да увреди, већ да се нашали са свим појавама и ликовима који нас окружују. Кад читате Нушићеве комаде, нећете се заценити од смеха. Али, кад их глумац оживи на сцени, то постаје урнебесно духовито. Јер, Нушић је увек писао за глумце, са уверењем да су то централне личности позоришта. После сто педесет година од пишчевог рођења немамо никог већег од Нушића, а ето, још не постоји права сцена с његовим именом, а камоли позориште...


ЦЕЛА ЈУГА ИГРА "НА ЕНГЛЕЗЕ"

ДРАМСКИ првенац нашег саговорника, комад "Не играј на Енглезе", постављен је на сцену у свим бившим југословенским републикама! После праизведбе у Београдском драмском, исти наслов нашао се на репертоарима театара Новог Сада, Подгорице, Загреба, Љубљане, Куманова, Скопља, Тузле, Градишке...