“Наш отац“ без премца

ПО обичају издавачи нерадо дају податке о тиражима књига, па и о пазару који су направили на минулом Сајму књига. Показало се и овога пута да српски писци успевају да се носе са светским хит мајсторима маштовитим и квалитетним причама, али и делима из историографије и науке.

Нема сумње да је највећу знатижељу изазвала Љиљана Хабјановић Ђуровић новим романом „Наш отац“ који је, како је саопштио њен издавач „Глобосино Александрија“, продат у тиражу од 5.688 примерака.

У тиражу од две до три хиљаде примерака, у издању „Лагуне“, продати су „Каинов ожиљак“ Дејана Стојиљковића и Владимира Кецмановића, „Фајронт у Сарајеву“ Др Нелета Карајлића, „Спас 2“ Исидоре Бјелице, „Напет шоу“ Марка Шелића Марчела, и што је посебно занимљиво, романи Иве Андрића у једној књизи. Популарности ових и других књига свакако су допринели и сами аутори који су на штандовима потписивали књиге, каже директор Дејан Папић.

У издању СКЗ-а најпродаванија је била „Историја дубровачке књижевности“ из пера професорке Злате Бојовић, што само на први поглед може изгледати као изненађење, јер је, по речима главног уредника Драгана Лакићевића, у питању синтеза велике области књижевне културе у распону од четири века, на коју се чекало одавно.

- Књигу су тражили садашњи и некадашњи студенти, генерације људи који су дубровачку књижевност студирали, а овакву књигу нису имали - каже за „Новости“ Лакићевић.

Протекли сајам показао је и да љубав читалаца према чаробним речима Моме Капора неће никад престати, судећи по интересовању за књигу интервјуа од 1990. до 2000. под насловом „Сентиментални рат и мир Моме Капора“.

Пријатно изненађење приредила је и обимна и не баш јефтина студија професора Сретена Петровића „Српска митологија“ која је, по речима главног уредника Александра Шурбатовића, била најпродаванија на штанду „Дерете“. Код овог издавача тражена је била и збирка прича Слађане Илић „Женски у сто техника“.

Изабрани домаћи аутори „Геопоетике“ привлачили су велики број читалаца приликом потписивања својих књига, а по речима извршног уредника Јасне Новаков Сибиновић, најпродаванији је био роман Слободана Деспота „Мед“, који је првобитно објављен на француском код „Галимара“, а затим дела Славољуба Станковића „Прваци света!“, Теофила Панчића „39 дана јуна“ и Боже Копривице „Само богови могу обећати“.

Велики број читалаца посећивао је штанд „Академске књиге“ тражећи дело Јелене Скерлић Ћоровић „Живот међу људима“, у којој је, по речима директорке Боре Бабић, описана историја приватног живота старог Београда.

Иако је до сада продата у више од 25.000 примерака, књига Владимира Пиштала „Тесла, портрет међу маскама“ је код „Агоре“ изазивала највећу пажњу читалаца. Према речима директора Ненада Шапоње одличну продају забележили су и нови роман Зорана Ћирића „Зауставно време“ и „Итика јерополитика Вук“ Саве Дамјанова, чији је главни јунак Вук Караџић и књига прича Владана Матијевића „Пристаништа“.

У „Архипелагу“ су најзадовољнији продајом „Пешчаника“ Данила Киша, романа Немање Ротара „Сутрадан после детињства“, о Мирославу Антићу и „Записи о српском царству“ Николе Моравчевића који се баве временом цара Душана.

- Сигурно је да на продају књига утиче добра реклама, али прави успех једног дела почиње оног тренутка када се маркетиншка кампања претвори у усмену и када задовољни читаоци почињу својим пријатељима да препоручују књиге - каже Гојко Божовић, директор ове куће.

Из продукције „Службеног гласника“ читаоци су у своје библиотеке највише односили монографију „Србија и Венеција“ Момчила Спремића, књигу Славољуба Ђукића о Добрици Ћосићу „Поглед из осињака“, и „Путовање кроз Византију“ Владимира Станковића. За књигољупце су подједнако важни и тема и име аутора, објашљава в. д. директора Радош Љушић.

Две књиге које представљају завршетак трилогија, „Витез заточник“ Александра Тешића (о Милошу Обилићу) и „Шапат Ђавоље вароши“ Милоша Петковића, биле су најпродаваније код „Порталибриса“, а код „Рендета“ приче Мухарема Баздуља „Јерес номинализма“ и роман Марка Видојковића „Пикавци на плажи“.

ЈЕЗИК НАШ НАСУШНИ

КЊИГЕ о језику, које већ неколико година објављује новосадски „Прометеј“ су биле међу траженијима, а пре свих „Језички одгонетник“ Милорада Телебака, „Умеће говора“ Тихомира Петровића и „Топоними су чувари нашег језика“ Загорке Вавић Грос. Директор Зоран Колунџија истиче да је традиција неке едиције као што је ова, одлучујућа приликом куповине.