НАЈАВЉЕНО оснивање Института за уметничку игру, који би требало да употпуни велику празнину која постоји када је реч о могућностима за школовање играча и кореографа у нас, отвара и нека питања - због чега је Србија ушла у 21. век без иједне високошколске институције намењене балетским професионалцима, постоји ли истинска потреба за таквом установом и колике су шансе да она заживи?

Институт за уметничку игру у Србији покреће Александар Илић, балетски играч, дипломирани комуниколог, аутор књиге "Празник срца", магистар кореографије, члан Међународног савета за игру при УНЕСКО и један од оснивача Удружења професионалних балетских играча, кореографа и балетских педагога Србије. Илић, који је титулу магистра стекао пре две године на Лабан конзерваторијуму за музику и плес у Лондону, оснивањем Института ће и својим будућим колегама у нашој земљи понудити могућност стицања врхунског образовања.

- Професионални развој наших играча се по завршетку средње школе засад своди на рад у репертоарским позориштима или у слободном уметничком статусу - објашњава Илић. - Имајући у виду да у Србији није постојао ниједан високошколски студијски програм који би хиљадама оних који се баве уметничким плесом пружио могућност даљег усавршавања, одлучили смо да "пустимо у рад" још једну "академску авенију".

Илић је уверен да ће Институт заживети као институција која ће временом оспособити сопствене кадрове и поставити уметничку игру на далеко виши ниво.

Током трогодишњих основних студија студенти ће моћи да се усмере на усавршавање у областима класичног балета, савремене игре, кореографије или педагогије, док ће двогодишње мастер студије обухватати три смера. То су уметничка игра, продукција и педагогија. Осим реномираних домаћих педагога, знања у доменима у којима нема домаћих кадрова преносиће гостујући професори са лондонског Тринити Лабан конзерваторијума за музику и плес: др Ема Рединг као руководилац катедре за игру и мр Тони Тачер са Катедре за кореографију.

- Рад Института не само да ће омогућити уметницима формално високо школовање, већ ће бити усмерен и на подизање општег квалитета домаће уметничке игре и свести о њеном значају - наводи Илић.

Посебан акценат биће стављен на менаџмент у позоришту и у плесу, као и на стално усавршавање језика, као вештине кључне за умрежавање уметника са колегама и групама које делују ван наших граница и њихово оспособљавање за приступање иностраним фондовима.

Директор Националне фондације за игру Аја Јунг сматра да се на овако малом тржишту, ипак, поставља питање постоји ли истинска потреба за оваквом високошколском институцијом.

- Нама је, верујем, исплативије да стипендирамо каквог талентованог појединца и инвестирамо у њега шаљући га на усавршавање у иностранство, да би се потом вратио и са тамо стеченим знањима и вештинама допринео овдашњој плесној сцени - наводи Аја. - Када је о образовној установи ове врсте реч, нисам сигурна колико нам је заиста неопходна, и може ли уопште да заживи уколико не претендује да буде регионалног карактера, јер питање је и колико кореографа и плесача нашој средини уистину и треба.

Бивша примабалерина и реномирани балетски педагог Иванка Лукатели, наглашава да би свако требало да има избор да се образује где и како жели.

- Свако ко жели да се образује а може то себи да приушти требало би да има могућност за то и овде, кад говоримо о школама које нису везане за државне установе, ако је ниво образовања одговарајући а предавачи верификовани - наводи Иванка Лукатели, која сматра да образовање балетских уметника, осим оног основног, треба да пређе у приватни сектор.

УНИВЕРЗАЛНИ ЈЕЗИК

- ШКОЛА је постала прескупа, па деца не могу да наставе школовање, а притом нису довољно конкурентна да би се одмах опробала на тржишту које је иначе изузетно мало, са само два позоришта од којих је једно везано за мјузикл - сматра Иванка Лукатели. - Али балет јесте уметност којој је дато да прелази и брише формалне границе баш зато што говори универзалним језиком, те је њено тржиште у том смислу - цео свет, ако је образовање на адекватном нивоу.